Vremeplov
Sada čitate
2. novembar: Džordž Bul
Na današnji dan u Engleskoj je 1815. godine rođen matematičar i filozof Džordž Bul. Dakle, pre tačno 200 godine na svet je stigao čovek koji će izvršiti ogroman uticaj na budući razvoj ne samo matematike i logike, već svojim radom postaviti temelje savremene informatike.
U okviru matematičke logike Bul je uneo novu algebarsku strukturu koja obuhvata operacije I, ILI i NE, kao i operacije nad skupovima kao što su unija, presek i komplement. Ono što je glavna poenta Bulove algebre je korišćenje samo dve vrednosti promenljivih – tačno i netačno, a što se obično označava sa 1 i 0 (1 za tačno i 0 za netačno).  Bulova algebra je bila osnova za nastanak procesa logičke sinteze koji se koristi kod dizajniranja čipova.
Različite reprezentacije Bulovih operacija (Izvor: Wikipedia)

Različite reprezentacije Bulovih operacija (Izvor: Wikipedia)

Život i rad Džordža Bula

Roditelji Džordža Bula bili su Meri En Džouns i Džon Bul, a iako je njegov otac bio obućar gajio je veliku ljubav prema nauci što ga je omelo da ozbiljnije razvije posao. Međutim, Džonovo zanimanje za nauku uticalo je i da se Džordž usmeri ka ozbiljnijem bavljenu matematikom.

Sa dve godine Džordž je pohađao školu za decu trgovaca u Linkolnu, da bi godinu dana kasnije prešao u trgovačku školu gde je ostao do svoje sedme godine. U osnovnoj školi je počeo da se interesuje za jezike, i otac mu je doveo prodavca knjiga da ga uči latinski. Kada je naučio latinski, počeo je sam da uči grčki i sa četrnaest godina je preveo pesmu jednog grčkog pesnika. To je njegovog oca učinilo veoma ponosnim tako da je odlučio da taj prevod odmah objavi. Doduše lokalni profesori su osporavali činjenicu da neki dečak sa samo četrnaest godina može da piše sa takvom dubinom.

Nakon osnovne škole Džordž je pohađao trgovačku akademiju Beinbridž u Linkolnu. Ona nije obezbeđivala obrazovanje kakvo je želeo, ali je bila sve što su roditelji mogli da mu priušte. Opet je sam naučio nemački i francuski, a sa šesnaest godina postao je i asistent učitelja u školi u Dančesteru. Na ovo je bio primoran pošto je posao njegovog oca potpuno propao i morao je da izdržava roditelje, braću i sestru. Ipak, zadržao je interes za jezike, a istovremeno je počeo ozbiljno da se bavi matematikom. Sa samo devetnaest godina, 1834. otvorio je i svoju školu u Linkolnu. Četiri godine kasnije umire Robert Hol, koji je vodio Hol akademiju u Vedingtonu, a Bul dobija poziv da preuzme vođenje te obrazovne institucije. Tu je ostao do 1840. kada je otvorio internat u Linkolnu.

Bul je u to vreme proučavao Laplasove i Lagranževe radove, praveći beleške koje su kasnije činile osnovu njegovog prvog matematičkog rada. Posebno ga je ohrabrivao Gregori Dankan koji je u to vrijeme bio urednik matematičkih novina na Kembridžu. Pod njegovim uticajem Džordž je počeo da uči algebru i da svoje članke redovno objavljuje u matematičkim novinama Kembridža. Počeo je da sarađuje i sa De Morganom, a 1844. godine je objavio rad “On a general method of analysis applying algebraic methods to the solution of differential equations” za koji je iste godine dobio medalju kraljevskog društva.

Slavni matematičar

Rad na matematici počeo je i da mu donosi slavu. Dobio je mesto predavača matematike na Kvins koledžu 1849, da bi iste godine bio proglašen i za prvog profesora matematike. Dve godine kasnije Džordž Bul je izabran za Dekana nauke. Na Kvins koledžu je ostao do kraja svog života, stekavši reputaciju posvećenog profesora.

Bulovo najvažnije delo bilo je „Istraživanje zakona misli na kome se zasniva matematička teorija logike i verovatnoće“. Ovo delo je objavljeno 1854 godine i u njemu je Bul prišao logici na nov način, sažimajući je u prostu algebru, pretvarajući logiku u matematiku. Kao što je pomenuto na početku članka Bulova algebra je algebarska struktura koja obuhvata operacije I (AND), ILI (OR), NE (NOT), kao i skup operacija kao što su unija, presek i komplement.

Tako će I kolo pokazati TAČAN rezultat (binarno 1), samo ako su svi ulazi 1. ILI kolo će pokazati TAČAN rezultat ako mu je jedan od ulaza 1, dok će NETAČAN rezultat pokazati samo ako su oba ulaza 0. NE kolo ima samo jedan ulaz, i signal na izlazu je suprotan od signala na ulazu. NE kolo može biti kombinovano sa I, što daje NI (NAND), i sa ILI, što daje NILI (NOR). Ova kola imaju isti proces ulaza signala, ali na kraju izlazi suprotan signal.

Džordž Bul, kao i brojni drugi naučnici tog doba, nije doživeo duboku starost. Preminuće u 49-oj godini života, 8. decembra 1864. i to od prehlade koju je dobio tako što je pešačio više od dva kilometra po kiši, kako bi stigao na predavanje, koje je onda održao u potpuno mokroj odeći.