Ekologija
Sada čitate
21. mart: Svetski dan šuma

21.03. obeležava se Svetski dan šuma, koji je ustanovljen 1971. godine da bi se ukazalo na značaj drveća i istakle brojne koristi koje od njih ima čovečanstvo.

Obeležavanje Svetskog dana šuma pokrenula je Generalna skupština evropske konfederacije poljoprivrede pre gotovo pet decenija, kada je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu – FAO, prihvatila ovu inicijativu, smatrajući da će se time doprineti jačanju uverenja najšire javnosti o značaju šuma i njenoj vrednosti i ulozi za čoveka – zaštitnoj, proizvodnoj i rekreativnoj. Za obeležavanje simbolično je odabran 21. mart, prvi dan proleća, u znak buđenja prirode i vegetacije, ali i kao znak novog početka, večitog obnavljanja života.

Šume su najsloženiji kopneni ekosistemi. U njima pored drveća, živi mnogo drugih vrsta biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama. Složenost šuma se ogleda u njihovoj izraženoj spratovnosti i raznovrsnoj međusobnoj povezanosti svih članova životne zajednice.

Neposredna i najveća korist od šuma je što su one fabrika kiseonika. Danas, šume pokrivaju nešto preko 30 % ukupnih kopnenih površina Zemlje, tj. prostiru se na oko 4 milijarde hektara. U Srbiji je trenutno 29% površina pod šumama (oko 3 miliona ha), a trebalo bi da zahvataju oko 41% površina. Neplanskim sečenjem šume čovek ugrožava prirodu i prema procenama stručnjaka  godišnje nestane oko 16 miliona hektara šuma na svetu. Uprkos svemu, šuma je još tu, ali joj je potrebna čovekova zaštita.

Srbija je potpisala rezolucije donete na IV ministarskoj konferenciji o zaštiti šuma  Evrope u Beču (2003. godine) na kojoj su usvojeni Sveevropski kriterijumi i indikatori održivog gazdovanja šumama. Ovi kriterijumi i indikatori su okvirnog karaktera, a njihova realna primena podrazumeva proveru i harmonizaciju na nacionalnom nivou.

Foto: Pixabay

O autoru
TajmLajn