6. februar: Minijaturizovano elektronsko kolo
Minijaturizovanog elektronskog kola„. Patent je zvanično izdat 23. juna 1964 pod brojem 3.138.743.
Kilbijevo otkriće, koje je razvio dok je radio u kompaniji Texas Instruments, predstavljalo je opis procesa za proizvodnju integrisanih kola čime je praktično započela revolucija u elektronskoj industriji omogućivši nastanak modernih računara, kalkulatora i svih ostalih uređaja bez kojih bi nam danas život i rad bili potpuno drugačiji.
[caption id="attachment_2809" align="aligncenter" width="697"]
Stranica iz patentnog rešenja[/caption]
Njegov postupak je bio radikalno drugačiji od dotadašnjih pokušaja da se komponente postave što bliže jedna drugoj kako bi se smanjile fizičke dimenzije električnih kola. Kilbijeva inovacija se sastojala u tome da se sve komponente električnog kola formiraju na samoj (ili veoma blizu) površini jednog relativno tankog poluprovodničkog podmetača (vafera). Predstavivši koncept oblikovanja Kilbi je omogućio da se u elektronskom kolu postigne potrebna izolacija između različitih komponenti, ali i da se razgraniče i usmere putanje električne struje.
Klibiju, pored integrisanih kola, imamo da zahvalimo i na otkriću kalkulatora (po čemu je Texas Instruments ostao do današnjih dana najprepoznatljiviji) i termalnog printera. Za svoj rad Džek Klibi je 20. decembra 2000. dobio Nobelovu nagradu za fiziku.
Na kraju ne možemo a da ne pomenemo i Roberta Nojsa (Robert Noyce) koji se smatra drugim „ocem“ moderne elektronike (a prozvali su ga i gradonačelnikom Silicijumske doline). On se, uz Džeka Kilbija, obavezno navodi kao pronalazač integrisanog kola. Nojs je doduše radio potpuno nezavisno i u julu 1959. (dakle nekoliko meseci nakon Kilbija) je takođe podneo zahtev za patentiranjem svog veoma sličnog otkrića, samo nazvanog „Poluprovodnički uređaj i struktura voda]]>