Vremeplov
Sada čitate
6. februar: Minijaturizovano elektronsko kolo
Sadržaji

Američki elektroinženjer Džek S. Kilbi (Jack S. Kilby) predao je 6. februara 1959. patentnom zavodu zahtev za patentiranje „Minijaturizovanog elektronskog kola„. Patent je zvanično izdat 23. juna 1964 pod brojem 3.138.743.

Kilbijevo otkriće, koje je razvio dok je radio u kompaniji Texas Instruments, predstavljalo je opis procesa za proizvodnju integrisanih kola čime je praktično započela revolucija u elektronskoj industriji omogućivši nastanak modernih računara, kalkulatora i svih ostalih uređaja bez kojih bi nam danas život i rad bili potpuno drugačiji.

Stranica iz patentnog rešenja

Stranica iz patentnog rešenja

Njegov postupak je bio radikalno drugačiji od dotadašnjih pokušaja da se komponente postave što bliže jedna drugoj kako bi se smanjile fizičke dimenzije električnih kola. Kilbijeva inovacija se sastojala u tome da se sve komponente električnog kola formiraju na samoj (ili veoma blizu) površini jednog relativno tankog poluprovodničkog podmetača (vafera). Predstavivši koncept oblikovanja Kilbi je omogućio da se u elektronskom kolu postigne potrebna izolacija između različitih komponenti, ali i da se razgraniče i usmere putanje električne struje.

kilby_1958-100053962-orig

Klibiju, pored integrisanih kola, imamo da zahvalimo i na otkriću kalkulatora (po čemu je Texas Instruments ostao do današnjih dana najprepoznatljiviji) i termalnog printera. Za svoj rad Džek Klibi je 20. decembra 2000. dobio Nobelovu nagradu za fiziku.

Na kraju ne možemo a da ne pomenemo i Roberta Nojsa (Robert Noyce) koji se smatra drugim „ocem“ moderne elektronike (a prozvali su ga i gradonačelnikom Silicijumske doline). On se, uz Džeka Kilbija, obavezno navodi kao pronalazač integrisanog kola. Nojs je doduše radio potpuno nezavisno i u julu 1959. (dakle nekoliko meseci nakon Kilbija) je takođe podneo zahtev za patentiranjem svog veoma sličnog otkrića, samo nazvanog „Poluprovodnički uređaj i struktura voda