Ekologija
Sada čitate
Brodom preko Severnog pola do 2040.

Ubrzano topljenje leda poslednjih godina već je uticalo na otvaranje novih brodskih linija preko Artika. Tokom prethodne decenije komercijalna upotreba takozvanog Severnog morskog puta (na donjoj mapi prikazana je plavom linijom duž severne obale Rusije) u letnjem periodu postala je uobičajena, čime je dramatično skraćeno putovanje između Evrope i Dalekog istoka.

Mapa Arktika (Slika: PNAS/Smith and Stephenson)

Ukoliko se sadašnji trend nastavi moguće je da će se opcije za prevoz robe preko Arktika dodatno proširiti. Sudeći po izveštaju objavljenom 4. marta u Zborniku Nacionalne akademije nauka SAD (Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America) do 2040. će postati moguće ploviti i legendarnim Severozapadnim prolazom (prikazan je na levoj strani mape duž obale Kanade i Aljaske). Pri tome će pojedinim letima to biti moguće obaviti i normalnim prekookeanskim brodovima bez dodatnog ojačanja trupa za lomljenje leda. Najveće iznenađenje, međutim, predstavlja to što će u pojedinim periodima ojačanim brodovima biti moguće da plove direktno preko Severnog pola – što je i najkraći mogući kurs preko Artktika.

Sve to će biti moguće „zahvaljujući“ ubrzanom porastu temperature na Artktiku koji je u poslednje dve decenije čak i brži nego na ostatku planete. Iako polarni i dalje raste tokom zime, a smanjuje se u letnjem periodu opšti trend je da se ukupna količina leda smanjuje – što se jasno vidi i u video klipu. U budućnosti to će ojačanim brodovima otvoriti mogućnost prolaska kroz slabiji led, dok će normalnim brodovima proširiti krstarenje koridorima bez leda.

Nova studija koju su sproveli Lorens Smit (Laurence Smith) i Skot Stivenson (Scott Stephenson) sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu (UCLA) koristi klimatske modele kako bi se utvrdili trendovi koji menanju arktičke plovne puteve u periodu od 2040. do 2059. Oni su razmatrali teoretske ledene uslove u okviru klimatskih scenarija objavlljenih u najnovijem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene Ujedinjenih nacija (UN’s Intergovernmental Panel on Climate Change). U jednom scenariju data je pretpostavka da će srednji nivo gasova zelene bašte nastaviti da raste manjom ili srednjom stopom, dok je u drugom pretpostavljeno da će rast biti maksimalan. U studiji je ispitano i kakve će biti navigacione mogućnosti za dva različita tipa brodova: polarnu klasu 6 za razbijanje leda i normalne prekookeanske brodove.

Analiza ovih scenarija pokazala je da će u oba slučaja Serverna morska ruta – kroz koju već sada prolaze ojačani brodovi u kasnim letnjim mesecima – postati još šira i otvarena tokom dužeg vremenskog perioda i sa više mogućih geografskih ruta. Proširivanje prolaza omogućiće brodovima da idu rutama koje su dalje od ruske obale i bliže Severnom polu, čime će biti skraćeno putovanje, ali i omogućena plovidba brodovima bez ojačanja i bez pratnje ledolomaca.

Ledolomac Polar Star

Na kraju, direktan kurs preko Severnog pola – koji trenutno preprečuje led koji je na pojedinim mestima debeo i 20 metara – mogao bi takođe da postane moguć za polarne brodove klase 6 i to tokom letnjih meseci toplijih godina.

Kako ističu istraživači najveće iznenađenje koje je ova studija donela, nije samo to što će se plovni putevi preko Arktika dramatično promeniti i to za manje od tri decenije, već i činjenica da će do te promene doći bez obzira kolika će biti emisija ugljen dioksida u narednom periodu – čak i da bude smanjena na najmanju meru do sredine ovog veka dostićićemo kritičnu tačku kada će srednje opremljenim ledolomcima biti moguće da plove praktično kuda god hoće.

Izvor: Smithsonian.com (Priredio: B. Živojinović)

O autoru
TajmLajn