Nauka
Sada čitate
Dobro došli na kraj sveta!

I tako je došao i taj famozni 21. decembar i desilo se jedno veliko ništa (dan je doduše kod nas tek počeo, ali koliko vidim Novozelanđanima i njihovim ovcama još ništa ne fali). Ono što me je moram priznati zapanjilo je stepen histerije koji je 2012. proizvela u medijima. Da je ovo bilo prvo predviđenje propasti sveta pa da i razumem ono što se dešavalo, a što je uključivalo i neke običaje koje možemo sresti kod dočeka Nove godine, kao što je recimo odbrojavanje, tematski filmski maratoni, izveštavanje o tome kako je u delovima sveta u kojima je 21. decembar prvi stigao i slično.

Učestalost najava apokalipse, armagedona, propasti sveta, ili kako već hoćete da nazovete daj događaj, poslednjih decenija je uzela maha. Mnogi su prosto razočarani tekovinama moderne civilizacije, pa povezujući loše stvari koje se dešavaju u svetu sa biblijskim tekstovima i vršeći komplikovane proračune dolaze do predviđanja za datume kada će se svet okončati u svom sadašnjem obliku. To okončanje može da bude i krajnje mirno, kao u „njuejdž“ predviđanjima koja govore o pozitivnoj fizičkoj i duhovnoj transformaciji ljudskog roda, ali ipak preovladavaju razorne apokalipse – udar meteora, aktiviranje vulkana, invazija vanzemaljaca, pa i interakcija sa crnom rupom u središtu Galaksije.

I kao što rekoh, da je 21. decembar 2012. prvo predviđanje svoje vrste, pa da i „progutamo“ celu frku. Ali, ovo je ni po čemu poseban datum i samo je još jedno od stotinjak zabeleženih predviđanja apokalipse kroz istoriju. Navodno je još oko 2800. godine pre naše ere u Asiriji ubeleženo na glinenim tablicama da će se svet okončati „zbog opadanja moralnih vrednosti“. Eto, za skoro 50 vekova priča se nije mnogo promenila. I stari Rimljani su imali svoje favorite za kataklizme – 634. godine pre naše ere neki su bili ubeđeni da će Rim biti uništen kada se okonča 120 godišnji ciklus. Neki su pak mislili da je sudbonosan broj 365 (koliko ima dana u godini) i da će Rim biti uništen oko 365. godine od osnivanja grada (što je 389. godina pre naše ere).

Sa modernizacijom društva sve su učestaliji i zapisi o predviđanjima apokalipse, a mahom su inspirisani Knjigom otkrovenja (ili apokalipsa) po Jovanu kojom se završava Novi zavet. Prava „ludnica“ vezana za ova predviđanja počinje sa razvojem  elektronskih medija, pa iako sa jedne strane logika nalaže da bi ljudi trebalo da su danas obrazovaniji, vrlo često se ispostavlja da zdrav razum lako poklekne pred propagandom i masovnom histerijum. Dobar primer za to je svakako suludo ponašanje naših sunarodnika koji su se krili po kućama za vreme totalnog pomračenja Sunca 1999. godine (zaista je šteta što su mnogi propustili tako upečatljivu prirodnu pojavu). Slično je bilo i 2000. koju su mediji zbog zgodnog okruglog broja proglasili početkom 21. veka, ali su i brojni „proroci“ tu godinu (odnosno 1. januar 2000.) videli kao sjajan vremenski okvir za svoja predviđanja.

Od te 2000. pa do danas bilo je još desetak neuspešnih predviđanja, a posebno su zanimljivi Ronald Vejnland (Ronald Weinland) i Harold Kemping (Harold Camping) koji su i po nekoliko puta menjali svoja predviđana – naravno, kada se pokaže da nisu u pravu. Aktuleno predviđanje vezano za 21. decembar 2012. je možda zanimljivo (posebno iz ugla medija) zbog toga što ne dolazi iz tumačenja Biblije, već je inspirisano još problematičnijim tumačenjem kalendara drevne civilizacije Maja. Naime, decembar 2012. označava kraj vremenskog perioda Mezoameričkog dugoračunajućeg kalendara koji je korišćen u Centralnoj Americi pre dolaska Evropljana. S obzirom da pisani tragovi Maja nisu očuvani u celosti i da postoje brojne praznine, istraživači imaju puno prostora da te praznine popunjavaju svojim tumačenjima. A još kada se toga dohvate apokaliptičari i mediji, pa celu priču iskrive svojim površnim tumačenje dobijamo efekte kakvima svedočimo proteklih dana kada je „turizam“ na Rtnju recimo doživeo nagli „procvat“.

Ako kojim slučajem preživimo današnji dan to ne znači da smo se još izvukli. Doduše, imaćemo vremena da predahnemo pošto (ako se ne pojavi neko novo predviđanje) sledeća apokalipsa bi mogla da usledi između 2018. i 2028. ili između 2020. i 2037. U oba slučaja vraćamo se na Bibliju i na „drugi silazak“ Isusa. Što se tiče zvanične nauke, nekoliko teorija predviđa okončanje sveta u manjoj ili većoj meri. „Manja“ kataklizma bi bila eksplozija Sunca i njegovo pretvaranje u crvenog džina što bi uništilo Zemlju – to bi moglo da se dogodi za otprilike 5 milijardi godina. U slučaju da se obistini teorija Velikog cepanja, Univerzum će okončati svoje postojanje za 22 milijarde godina tako što će se bukvalno iscepati zbog stalnog širenja. A ako od toga ništa ne bude za 10 na 100-ti godina doći će do toplotne smrti Univerzuma, odnosno do nestanka bilo kakvog oblika termodinamički slobodne energije. Ali do tada ćemo valjda već nešto da smislimo kako bi se zagrejali…

Bojan Živojinović