Dobro došli u Godinu svetlosti!
Ujedinjenih nacija je na 68. sednici, održanoj 20. decembra 2013. proglasila 2015. Međunarodnom godinom svetlosti i tehnologija zasnovanih na svetlosti (International Year of Light and Light-based Technologies – IYL 2015). Upravo zbog toga je ovaj članak i dobio svoj naslov.
Međunarodna godina svetlosti (da malo skratimo naziv) predstavlja inicijativu velikog konzorcijuma naučnih organizacija i UNESCO-a sa ciljem da se okupe naučna udruženja, obrazovne institucije, tehnološke platforme, neprofitne organizacije i partneri iz privatnog sektora. Ujedinjene nacije su kroz proglašavanje Međunarodne godine svetlosti želele da usmere pažnju šire javnosti na nauku o svetlosti i njenu upotrebu, a posebno na tehnologije zasnovane na svetlosti kojima se promoviše održivi razvoj i rešavaju globalni problemi vezani za energiju, obrazovanje, poljoprivredu i zdravstvo.
http://vimeo.com/117511736
Svetlost igra važnu ulogu u našem svakodnevnom životu, a proučavanje svetlosti u 21. veku ima veliki značaj zbog svoje multidisciplinarnosti – proučavanje svetlosti donelo je revoluciju u medicinu, ubrzalo Internet komunikaciju i nastavlja da igra centralnu ulogu u povezivanju kulturnih, ekonomskih, pa i političkih aspekata globalnog društva.
„Međunarodna godina svetlosti je izuzetna mogućnost da se postaramo da globalni donosioci odluka i akteri postanu svesni potencijala koji svetlosne tehnologije imaju u rešavanju problema. Sada imamo jedinstvenu priliku da podignemo globalnu svest o tome.“ istakao je Džon Dudli (John Dudley), predsedavajući organizacionog komiteta Međunarodne godine svetlosti.
Zanimljivo je i to što se ove godine obeležava 1000. rođendan izuzetno uticajnog dela „Knjiga o optici“ (Kitab al-Manazir) arapskog naučnika i filozofa iz 11. veka Ibn El-Haitama, poznatog i po imenu Alhazen. „Drugi Ptolomej“, „Fizičar“, odnosno „El-Basri“, kako su ga sve zvali u srednjevekovnoj Evropi i Bliskom istoku, pružio je veliki doprinos razvoju astronomije, matematike, meteorologije, naučnog medota i, naravno, optike.
https://www.youtube.com/watch?v=xwsiqAzz9nc
Britanska edukativna organizacija 1001 Otkriće (1001 Inventions) jedan je od partnera osnivača Međunarodne godine svetlosti i stoji iza obeležavanja 1000-te godišnjice Alhazenovog dela. U suštini ova organizacija (iza koje stoji Fondacija za nauku, tehnologiju i civilizaciju) je i osnovana sa ciljem da se podigne svest javnosti o naučnom, tehnološkom i kulturnom doprinosu takozvanog Zlatnog doba muslimanske civilizacije – što se odnosi na period od kraja 8. veka i osnivanja Kuće mudrosti u Bagdadu, pa sve do sredine 13 veka i najezde Mongola.
[caption id="attachment_2762" align="alignleft" width="299"]
Knjiga o optici[/caption]
Što se tiče Knjige o optici, ona je napisana oko 1015. godine i sastoji se iz sedam tomova kroz koje je Ahazen objasnio prirodu svetlosti i vida. Zanimljiv je njegov metod istraživanja, posebno korišćenja eksperimenta za potvrdu teorije, koji ima dodirnih tačaka sa onime što će kasnije postati poznato kao moderan naučni metod. U svojim eksperimentima koristio je i mračnu komoru koju je nazvao Albeit Almuzlim, što u latinskom prevodu glasi Camera Obscura, a što direktno asocira na uređaj koji je predstavljao osnovu fotografije. Knjiga o optici je preko prevoda na latinski, De Aspectibus, izvršila veliki uticaja na evropske naučnike, posebno tokom Renesanse. Danas mnogi smatraju ovo delo za ključno u istoriji optike, a Alhazena, odnosno Ibn El-Haitama, za „oca moderne optike“.
[caption id="attachment_2760" align="alignleft" width="370"]
Ibn El-Haitam[/caption]
Alhazen je, prema istorijskim izvorima, napisao ukupno 96 knjiga od čega je 55 preživelo do današnjih dana. Mnoga dela se odnose upravo na svetlost, a među najznačajnijima su: Svetlost Meseca, Svetlost zvezda, Duga i halo, Sferična plamena ogledala, Parabolična plamena ogledala, Plamena sfera, Oblik eklipse, Formiranje senki, Diskurs o svetlosti i, naravno, Knjiga o optici. Kao što je već pomenuto, svojim delima Alhazen je uticao na brojne evropske mislioce, kao što su Rodžer Bejkon, Rene Dekart, Kristijan Hajgens, koji su takođe dali veliki doprinos daljem razvoju nauke o svetlosti. U čast ovog znamenitog arapskoh naučnika je i jedan od kratera na Mesecu nazvan Alhazen.
S obzirom da smo tek zakoračili u Godinu svetlosti neka ovaj članak bude samo uvod u širu priču, kojoj ćemo se u nastavcima vraćati narednih dana i meseci. Za one koji su zainteresovani da saznaju više detalja o tome kako će biti obeležena Godina svetlosti ključna lokacija je naravno zvanični sajt ove manifestacije Light2015.org.
]]>