Nauka
Sada čitate
Dodeljene stipendije i grantovi u okviru projekta “Pokreni se za nauku”
0

U okviru  nacionalnog projekta „Pokreni se za nauku“ koji drugu godinu za redom sprovodi Centar za razvoj liderstva, uz podršku kompanije Filip Moris, u Centru za promociju nauke 24. maja uručeno je osam stipendija i grantova u vrednosti od po 600 hiljada dinara mladim naučnicima i naučnicama za fundamentalna naučna istraživanja i projekte u oblastima obnovljivih izvora energije, očuvanja životne sredine i socio-ekonomske održivosti.

Program „Pokreni se za nauku“ kreiran je sa željom da mlade, talentovane i perspektivne naučnice i naučnike u Srbiji podstakne na samostalnost u naučno-istraživačkom radu i motiviše da naučnu karijeru ostvaruju u svojoj zemlji.

U Srbiji ima puno talentovanih mladih naučnika, i želimo da im pomognemo ne samo da promovišu principe održivosti kroz svoja naučna istraživanja već da njihovom primenom doprinesu razvoju društva u našoj zemlji“, istakla je Jelena Preradović Stevanović iz Filip Morisa, kompanije koja je i sama do sada uložila preko 3 milijarde dolara u naučna istraživanja i zapošljava preko 400 svetski priznatih naučnika iz raznih disciplina u cilju razvoja potencijalno manje štetnih proizvoda.

Tamara Stanković, predstavnica kompanije Filip Moris

Na ovaj način, Filip Moris svojim primerom dokazuje važnost naučnih istraživanja i njihove primene u razvoju društva. Mi takođe promovišemo i podržavamo eksterna istraživanja zainteresovanih naučnika u lokalnim naučnim zajednicama koja nezavisno unapređuju i promovišu nauku Filip Morisa, tako da bih ovom prilikom pozvala sve zainteresovane da posete našu stranicu www.pmiscience.com gde mogu dobiti sve relevantne informacije,“  dodala je predstavnica Filip Morisa.

Ideja ovogodišnjeg programa Konkursa je promocija principa održivog razvoja u skladu sa Agendom Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine. Srbija kao zemlja potpisnica Agende preuzela je obaveze da između ostalog poveća udeo obnovljivih izvora energije i efikasnost potrošnje resursa u različitim sektorima, a program „Pokreni se za nauku“ pruža podršku mladim naučnicima i naučnicama da se posvete istraživanjima i projektima u ovim oblastima.

Razvoj u skladu sa principima održivog razvoja veoma je značajan i za nastavak integracije Srbije u Evropsku uniju“, istakla je Ljubica Maksimović iz Centra za razvoj liderstva, partnerske organizacije kompanije Filip Moris u realizaciji programa „Pokreni se za nauku“.

Najpametniji selfi u Srbiji

U jakoj konkurenciji od 87 izvrsnih pojedinaca i timova koji su aplicirali za stipendiju programa „Pokreni se za nauku“, u ovom ciklusu programa odabrano je osam dobitnika. Kriterijumi prilikom  odabira bile su reference kandidata, njihov dosadašnji naučno-istraživački rad i kvalitet predloga naučnog istraživanja.

Stručnu komisiju koja je odlučivala o ovogodišnjim dobitnicima činili su: prof. dr Dejan Erić, sa Instituta ekonomskih nauka i Beogradske bankarske akademije, prof. dr Gordana Dragović Lukić sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu – odsek za farmakologiju i toksikologiju, prof. dr Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu i član Akademskog odbora čovek i životna sredina pri SANU i gospodin Milorad Bjeletić , izvršni direktor Beogradske otvorene škole.

Dobitnici stipendija i grantova za 2017. godinu u okviru projekta „Pokreni se za nauku“ su:

STIPENDIJE

1. VUK RADMILOVIĆ, 1984. doktorirao na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu sa prosečnom 9,92; istraživač-saradnik u Inovacionom centru Tehnološko-metalurškog fakulteta. Oblast naučno-istraživačkog rada: nauka o materijalima i inženjerstvo materijala, nanotehnologije; Stipendija dodeljena za istraživanje u oblasti polimerne elektronike koje predstavlja najviši nivo istraživanja u svetu solarnih ćelija i obnovljivih izvora energije. Ovim istraživanjem se domaća naučna zajednica stavlja u red vodećih svetskih institucija.

2. VESNA LOJPUR, 1984. doktorirala na Tehnološko-metalurškom fakultetu sa prosečnom ocenom 9,85. Naučni saradnik na Institutu za nuklearne nauke „Vinča“. Oblast naučno-istraživačkog rada: hemija. Istraživanje u oblasti solarnih ćelija izdvaja se po tome što se odnosi na istraživanja ćelija za prostore niske osvetljenosti što odgovara prostorima naše zemlje.

3. ANĐELIKA BJELAJAC, 1986. doktorirala na Tehnološko-metalurškom fakultetu sa prosečnom ocenom 10,00. Istraživač-saradnik u Inovacionom centru Tehnološko-metalurškog fakulteta. Oblast naučno-istraživačkog rada: inženjerstvo materijala. Istraživanje predstavlja značajan naučni doprinos boljem korišćenju obnovljivih izvora energije, i podiže stepen razumevanja značaja korišćenja sunčeve svetlosti kao izvora energije, imajući u vidu da je nivo korišćenja solarne energije u Srbiji nizak.

4. MIRJANA LJUBOJEVIĆ, 1984. Doktorirala na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu sa prosečnom ocenom 10,00. Docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Oblast: biotehničke nauke.  Istraživanje ima izuzetan dugoročni značaj za poljoprivredu naše zemlje, posebno za razvoj voćarstva. Značaj se odnosi na demografski, socijalni i ekonomski razvoj ruralnih područja kroz inoviranje i diverzifikaciju proizvodnje i očuvanje eko-sredine smanjenjem upotrebe pesticida.

Jelena Preradović Stevanović iz kompanije Filip Moris sa dobitnicima granta, timom Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije

GRANTOVI

5. HEMIJSKI FAKULTET U BEOGRADU, VOĐA TIMA VLADIMIR BEŠKOSKI (1975), docent. Tim čine još tri članice – doktorantkinje na Hemijsko fakultetu u Beogradu Aleksandra Đurić, Marija Lješević i Branka Kekez. Naučna oblast: mikrobiološka hemija i biotehnologija. Veliki broj obradivih površina u Srbiji danas pati od nedostatka minerala usled intenzivne poljoprivredne proizvodnje bez neophodne remineralizacije. Cilj projekta je razvoj multikompozitnog đubriva obogaćenog korisnim mikroorganizmima i mineralima, a rezultat je dobijanje takvog đubriva u obliku granula.

6. PETOČLANA NEFORMALNA GRUPA KOJU PREDVODI MILOŠ MARJANOVIĆ (1983), docent na  departmanu za geotehniku Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Tim čine još Marko Pejić (1977), docent na departmanu za geodeziju i geoinformatiku Građevinskog fakulteta u Beogradu, Uroš Đurić (1985), student doktorskih studija i asistent na Građevinskom fakultetu u Beogradu, katedra za građevinsku geotehniku; Jelka Krušić (1990), istraživač-pripravnik i doktorant na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu na departmanu za geotehniku i Dragana Đurić (1985), docent na Rudarsko-geološkom fakultetu, departman za geofiziku. Naučne oblasti: geološko inženjerstvo/geo-nauke, geodetsko inženjerstvo. Istraživanje se odnosi na praćenje i analizu erodivnih pojava u jednom od najznačajnijih prirodnih fenomena u Srbiji, Đavoljoj Varoši, sa ciljem održivosti prirodnih fenomena u uslovima klimatskih promena.

7. TROČLANA NEFORMALNA GRUPA KOJU PREDVODI KAJA DAMNJANOVIĆ (1979), naučni saradnik u Laboratoriji za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, oblast naučnog rada: kognitivna psihologija i deliberacija. Tim čine još Ivana Janković (1985), studentkinja doktorskih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, istraživač-saradnik na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Jovana Tripunović (1985), Ma javne uprave i lokalne samouprave na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Projekat pod nazivom „Da li je grupa pametnija od svog najpametnijeg člana?“ polazi od pretpostavke da je demokratija pametna procedura za donošenja oduka koja se oslanja na sposobnost građana kao grupe da, pod odgovarajućim uslovima, prevaziđu alternativne načine odlučivanja. Tema od velikog značaja za razvoj demokratije, način odlučivanja, upravljanje kompanijama i sl.

8. INSTITUT ZA ONKOLOGIJU I RADIOLOGIJU SRBIJE, VOĐA TIMA IVANA MATIĆ (1983), naučni saradnik u laboratoriji za modifikatore biološkog odgovora pri Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Članovi tima su još: Nina Petrović, naučni saradnik u laboratoriji za radiobiologiju i molekularnu genetiku pri Institutu Vinča, Marija Đorđić Crnogorac (1982), istraživač saradnik na Institutu za onkologiju i radiologiju, Tatjana Stanojković (1966), šef odseka laboratorije za modifikatore biološkog odgovora, Odeljenje za eksperimentalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Dragana Stanić (1985), Katarina Obradović (1983) i  Aleksandar Stepanović (1985), doktoranti iz radiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i specijalizanti radijacione onkologije-radioterapije na Institutu za onkologiju i radiologiju.. Naučna oblast: Medicina/molekularna onkologija. Istraživanje ima za cilj da se identifikuju i klinički validiraju molekularni markeri od značaja za procenu individualne osetljivosti pacijenata sa karcinomom prostate na radioterapiju.

O autoru
Info

Ostavite reakciju

3 × 1 =