Nauka
Sada čitate
Evropa i Rusija zajednički na Marsu

Evropska svemirska agencija (ESA) i Ruska federalna svemirska agencija (Roskosmos) potpisale su 14. marta u Parizu važan dokument kojim su se i zvanično udružile u daljem proučavanju Marsa. Dve agencije će se fokusirati na naredne misije u okviru ExoMars programa potrage za tragovima života na Crvenoj planeti. Za januar 2016. je planirano lansiranje misije Mars orbitera, dok bi dve godine kasnije trebalo da poleti i rover koji će obaviti misiju na tlu planete.

Potpisivanje sporazuma ESA i Roskosmos-a (Foto: ESA)

Novi partneri su se dogovorili oko podele zaduženja na različitim elementima ove dve misije. Tako će ESA za 2016. obezbediti orbiter za detekciju gasova (Trace Gas Orbiter – TGO) i demonstracioni modul za ulazak, spuštanje i sletanje (Entry, Descent and Landing Demonstrator Module – EDM), dok će za 2018. pripremiti nosač i sam rover. Roskomosmos, sa druge strane, biće zadužen za modul za spuštanje i površinsku platformu za misiju 2018., a za obe misije će obezbediti i lansiranje. Agencije su se dogovorile da će obe obezbediti naučne instrumente i da će blisko sarađivati na eksploataciji naučnih otkrića sa misija.

Projekat ExoMars bi trebalo da demonstrira osnovne tehnologije koje se razvijaju u okviru evropske industrije, kao što su sletanje, istraživanje površine, bušenje i priprema uzoraka. To sve predstavlja pripremu za naredni veliki korak u istraživanju Marsa, a to je organizovanje misije koja bi se sa uzorcima vratila na Zemlju.

TGO (Foto: ESA)

Što se tiče konkretnih zadata dve najavljene misije, planirano je da se prva sastoji od dva elementa: TGO i EDM-a. TGO će iz orbite tragati za dokazima postojanja metana i drugih atmosferskih gasova koji bi ukazivali na aktivne biološke i geološke procese. Takođe je planirano da orbiter posluži kao relej za prenos podataka tokom misije 2018. godine. EDM bi zato već 2016. trebalo da sleti na površinu Marsa kako bi se utvrdile ključne tehnologije za sletanje rovera koje je planirano dve godine kasnije.

ExoMars rover će tragati po površini planete za znacima koji bi ukazali da li je na Marsu bilo života u prošlosti ili ga možda ima i danas. Za razliku od rovera Curiosity koji uveliko isporučuje podatke sa Crvene planete, evropski rover će biti opremljen bušilicom koja će moći da izvuče uzorke sa dubine od čak 2 metra. To znači da će moći da dođe do uzoraka koji su bolje zaštićeni od surovih uslova na površini, gde radijacija i oksidanti mogu lako da unište organske materijale. Rover će na površinu spustiti ruski modul za sletanje na kojem će se nalaziti i površinska platforma opremljena dodatnim naučnim instrumentima.

ExoMars rover (Foto: ESA)

Sporazum o saradnji dve agencije, kojim je i definitivno obezbeđeno ostvarenje ExoMars planova, potpisali su generalni direktor ESA-e Žan-Žak Dorden (Jean-Jacques Dordain) i direktor Roskosmos-a Vladimir Popovkin.

„Ovo je značajan događaj za ExoMars program koji će doneti saradnju industrije i naučnika Evrope i Rusije kroz zajednički rad na ove dve uzbudljive misije za koje će biti razvijene nove tehnologije kojima će se demonstrirati konkurentnost evropske industrije. To je važno kao priprema za solidno učešće ESA-e u budućim međunarodnim misijima istraživanja, ali i za dolaženje do odgovora da li je život ikada postojao na Marsu,“ rekao je Žan-Žak Dorden.

„Bio je to dugačak put, a obavili smo puno zajedničkog posla. ExoMars program je, nakon Sojuza, drugi po veličini projekat koji će se obaviti u Korou“ istakao je Vladimir Popovkin. „Ovime potvrđujemo da se tako veliki projekti moraju sprovoditi kroz međunarodnu saradnju. Naučni podaci koje ćemo sakupiti tokom svih planiranih misija važni su za celokupnu svetsku zajednicu.“

Zanimljivo je da će i NASA, koja se prošle godine povukla iz ovog programa zbog smanjenja budžeta, ipak pružiti važan doprinos ExoMars-u pošto treba da isporuči Electra UHF radio opremu za TGO i Mars Proximity link telekomunikacionu i inženjersku podršku za EDM.

Priredio: Bojan Živojinović

O autoru
TajmLajn