Nauka
Sada čitate
Geni i nacije

Centar za promociju nauke ovog meseca organizuje tribinu na temu „Da li geni imaju nacionalnost?“. Tribina se održava u petak, 19. aprila 2013, u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra, sa početkom u 18 časova.

Da li su Srbi potekli od Vikinga?

Praćenje prostiranja haplogrupa dalo je izuzetno dragocene uvide u prošlost vrste Homo sapiens, od najstarijih zajedničkih predaka do savremenih naroda. Pokazalo je kako je svih sedam milijardi današnjih ljudi verovatno poteklo iz zajedničke domovine – iz oblasti kraj reke Avaš u depresiji Afar, u današnjoj Etiopiji, gde su ponikli prvi hromozomski Adami i Eve.  Od prvih ljudi su se, potom, korak po korak, odvajale pojedine haplogurpe koje su osvajale deo po deo planete, od Afrike, pa nadalje. Međutim, uporedo sa novim spoznajama, DNK tehnologije otvaraju i nova pitanja, od kojih su neka posebno popularna na Zapadnom Balkanu. Da li su Srbi potekli od Vikinga, Slovena, Avara i da li uopšte postoji nacionalni gen?

Šta su nacije?

Pojam nacije, osim u političkom i sociološkom pogledu, predstavlja veliki izazov i za istoričare. U čuvenoj knjizi „Mit o nacijama“američki istoričar Patrik Geri kroz srednjevekovno poreklo Evrope pokazuje kako se ovaj pojam može vezati samo za elite. Brojni stručnjaci danas veruju kako je koncept nacije mnogo više utemeljen na poreklu i tradiciji koju je na određenoj teritoriji razvila mala grupa vladalaca, nego na zajedničkom poreklu velikog broja ljudi. Mada je međusobno povezana aristokratija svakako uticala na kulturni profil, tradiciju i doživljaj pojedine nacionalnosti i među nižim slojevima, ona je prirodno vrlo malo uticala na njihov mnogo veći genetski bazen. Genetička istraživanja pokazuju da su veće grupe ljudi na jednom prostoru suviše izmešane i suviše slične da bi se moglo govoriti o nacionalnom genu.

Šta su haplogrupe?

Istorija se čita iz gena na osnovu markera za koje znamo da su bili konstantni u vremenu i nisu se menjali kroz hiljade godina. Pošto se ne menjaju kroz vreme i ne podležu selekciji, upravo ove mutacije su markeri koji ukazuju na zajedničke predačke linije među savremenim ljudima. Ljudi sa istom takvom pojedinom mutacijom spadaju u skup koji genetičari nazivaju haplogrupa. Ljudi u jednoj haplogrupi, pored iste mutacije, imaju još jednu zajedničku stvar – istog pretka kod koga se takva mutacija prvi put desila. Na osnovu toga se konstruiše i porodično stablo Y hromozoma. Na samom dnu, u korenu ovog stabla mutacija nalazi se takozvani mitohondrijalni Adam, najbliži zajednički predak svih muškaraca na planeti. Sasvim slično, ali ispitivanjem mitohodnrijalne DNK, prati se stablo po ženskoj liniji.

Da li geni imaju nacionalnost

Šta su rase?

Ne postoji široko prihvaćena definicija rase, bar kad je o ljudima reč. Sam pojam rase je problematičan, kako sa naučne, tako i sa sociološke tačke gledišta. Antropolozi su predlagali različite sisteme klasifikacije na rase zasnovane na vidljivim karakteristikama kao što su boja kože, proporcije tela, tip kose, oblik očiju i nosa, oblik lobanje, ali nikad nisu postigli saglasnost ni o broju rasa. Taj broj je varirao od tri pa do čak 200. Savremena genetička istraživanja pokazuju da čak oko 85 odsto genske varijabilnosti čine individualne razlike, a samo 15 odsto razlike među populacijama.

Kada su živeli genetički Adam i Eva?

U poslednjih desetak godina, genetička istraživanja koja prate starost genetičkih markera otkrivaju ne samo kako se tačno od njega naovamo ljudska vrsta razvijala, koje sve haplogrupe ljudi postoje i kako su se širile svetom, već i koliko je star genetički Adam. Pod genetičkim Adamom se smatra najstariji zajednički predak, a sasvim slično, žensko potomstvo se grana od mitohondrijalne Eve. U poznatoj Tomsonovoj studiji iz 2000. godine, ukazano je da je genetički Adam živeo pre oko 59.000 godina, a nakon Krucijanijeve studije iz 2011. godine njegova starost će biti procenjena na 142.000 godina.

Da li geni imaju nacionalnost?

U saradnji sa Studentskim kulturnim centrom, Centar za promociju nauke organizuje tribinu na temu „Da li geni imaju nacionalnost?“. Tribina se održava u petak, 19. aprila 2013, u Velikoj sali SKCa, sa početkom u 18 časova. Ulaz je slobodan.

Učesnici:

Prof. dr Aleksandar Trbović, Medicinski fakultet, Beograd

Dr Biljana Stojković, Biološki fakultet, Beograd

Dr Andrej Starović, Narodni muzej, Beograd

Dr Dejan Ilić, Izdavačka kuća „Fabrika knjiga“

Moderator:

Slobodan Bubnjević, Centar za promcoiju nauke

 

Istražite više na Elementarijumu:

http://elementarium.cpn.rs/elementi/velika-seoba-ljudi/

http://elementarium.cpn.rs/elementi/adam/

http://elementarium.cpn.rs/elementi/da-li-postoje-ljudske-rase/

http://elementarium.cpn.rs/elementi/evolucija-inteligencije/

http://elementarium.cpn.rs/elementi/poreklo-coveka/

http://elementarium.cpn.rs/u-centru/da-li-geni-imaju-nacionalnost/

O autoru
TajmLajn