Knjige, TV, filmovi
Sada čitate
Leteći tanjir u slovenačkom selu
0

Uputili ste se iz Beograda za Sloveniju i nakon par sati stigli ste nadomak Ljubljane. Tu na kružnoj obilaznici punog profila autoputa skrećete ka Celju. Još malo vožnje kvalitetnim asfaltom i dolazite pred dilemu – skrenuti za Velenje, pa proći Paka pri Veljenju i Gornji Dolič, ili se uputiti do centra Celja, pa krenuti preko Trnovlja pri Celju, Vojnika, Nove Cerkeve i Socke. Nemate pojma o čemu pričam? Da vas utešim nemam ni ja (srećom pa postoji Google Map da se pravim pametan), ali ako odaberete neki od dva pomenuta puta nakon kraće vožnje kroz idilične alpske predele, stižete u selo Vitanje u kojem se nalazi nešto potpuno fantastično – ni manje ni više nego Kulturno središče evropskih vesoljskih tehnologij ili skraćeno KSEVT, odnosno Kulturni centar Evropske svemirske tehnologije. Reč je o istraživačkom institutu i avangardnom muzeju koji je osnovao jedan od (kako neki ga smatraju) najznačajnijih slovenačkih, eksjugoslovenskih i istočnoevropskih umetnika, Dragan Živadinov.

Svemirski centar u Vitanju (Foto preuzet sa buro247.hr)

Ovaj projekat je ujedinio kulturu, nauku, obrazovanje, muzejsku delatnost, turizam i više država, a zajednički imenitelj koji sve to povezuje u jednu izuzetnu i spcifičnu strukturu je Herman Potočnik (poznat je i pod pseudonimom Hermann Noordung). Potočnik je rođen u Puli 1892. i spada među zanimljivije likove tadašnje austro-ugarske carevine, a po zanimanju je bio raketni inženjer, ali i jedan od pionira astronautike. Takođe, ostao je upamćen u istoriji i po svom zaista avangardnom radu na problemima dugoročnog naseljavanja svemira. Iako je eto rođen u Puli, Potočnikova porodica je poreklom upravo iz Vitanja, ljupkog mestašca od nekih 2000 stanovnika 10 kilometara udaljenog od Celja. Otuda je i ovaj Centar nikao upravo tamo i to na mestu nekadašnjeg Doma kulture. U KSEVT-u su smešteni izložbeni prostor, biblioteka, kancelarijski prostor, višenamenska hala i auditorijum.

svemirskicentar10_jpg_1358290083

I sam izgled Centra, koji je već dobio nadimak „Leteći tanjir“, inspirisan je idejama Hermana Potočnika, odnosno njegovim dizajnom svemirske stanice. Ova održiva konstrukcija izvedena je kao monolitna betonska struktura sa dva cilindra koji se susreću pri vrhu i između kojih se nalaze velike staklene površine. Betonska konstrukcija je na kraju prekrivena čvrstim listovima mikro-perforiranog aluminijuma. Na izgradnji Centra učestvovalo je nekoliko slovenačkih arhitektonskih kancelarija – kompanija OFIS Architects, Bevk-Perovič Arhitekti, Deklava-Gregorič Arhitekti i Sadar+Vuka Arhitekti. Glavna dizajnerska osobenost zgrade su preklapanja konstrukcije koja posetiocima omogućavaju prolaz po gornjim i donjim delovima. Centar inače ima samo dva sprata – kada  uđe posetilac će se naći u staklenom prizemlju gde se nalaze izložbene dvorane. U gornjem delu zgrade nalaze se laboratorije i radne sobe radnika Centra, kao i multimedijalna dvorana. Najviši deo zgrade je jedini zatvoren za javnost i namenjen je isključivo za naučna istraživanja.

Svemirski centar u Vitanju (Foto preuzet sa buro247.hr)

Zanimljiva je priča kako je uopšte došlo do toga da „leteći tanjir“ inspirisan radom Potočnika, koji u životu nije kročio u Vitanje, sleti upravo u ovo mestašce, a ne, recimo, u Pulu gde je rođen. Ta priča kreće od dvojice sposobnih ljudi, predsednika vitanjske opštine i direktora komunalnog preduzeća, koji su dobro izučili sisteme povlačenja fondova iz Evropske unije. Oni su se udružili sa Draganom Živadinovim, jednim nekonvencionalnim ljubljanskim umetnikom, koji unaokolo hoda u stilizovanom astranutskom odelu, i rezultat sveg toga je Kulturni centar Evropske svemirske tehnologije.

Svemirski centar u Vitanju (Foto preuzet sa buro247.hr)

Misija ove ustanove je da se započne „kulturalizacija svemira“. To je projekat svetskih razmera, finansiran od strane Evropske unije, a istraživači iz Amerike, Rusije i EU boraviće u Vitanju na šestomesečnim studijskim programima koje će finansirati njihove vlade, a baviće se istraživanjima istorije svemirskog programa i avangardnom umetnošću. Upravo je Dragan Živadinov tvorac tog koncepta koji bazira na ideji da i jedno (svemirski program) i drugo (avangardna umetnost) potiču iz iste idejne matrice. On smatra da je revolucija u Evropi sa početka 20. veka, koja je rodila i komunistički prevrat u Rusiji, dovelo do nastanka nove umetničke prakse, ali i do tehnološke revolucije – čovek je odličio da poleti, osvoji nebo i zatim da prodre u svemir.

Svemirski centar u Vitanju (Foto preuzet sa buro247.hr)

Ime Hermana Potočnika danas stoji na pročelju Nacionalnog muzeja aeronautike i astronautike (National Air and Spece Museum) u Vašingtonu uz imena Ciolkovskog, Hermana Oberta (Hermanna Obertha) i Roberta Godarda (Roberta H. Goddarda). Potočnik je krajem 1928. u Berlinu objavio svoju jedinu knjigu pod naslovom Problemi svemirskog putovanja – Raketni motor (Das Problem der Befahrung des Weltraums – der Raketen-Motor). U njoj je praktično postavio temelje za svemirske letove, izračunao je prvu i drugu kosmičku brzinu i prvi je matematički definisao geostacionarnu orbitu. Na 188 stranica i uz 100 sopstvenih ilustracija Potočnik je predstavio planove za osvajanje svemira i osmislio kompletnu svemirsku stanicu. Na žalost, teška upala pluća pokosila ga je samo devet meseci nakon izlaska knjige, a umro je u 36. godini života u Beču u najtežem siromaštvu.
Svemirski centar u Vitanju (Foto preuzet sa buro247.hr)
Njegova knjiga je uprkos tome privukla veliku pažnju i to upravo onih ljudi koji će kasnije direktno uticati na razvoj astronautike. Potočnikovo delo je u Nemačkoj popularisao (a i iskoristio za svoj rad) doktor Herman Obert učitelj Vernera fon Brauna (Werner von Braun). Ovaj drugi će se „proslaviti“ projektovanjem balističkog projektila V-2 kojim su Nemci bombardovali London što ga je preporučilo da ga posle rata Amerikanci angažuju za svoje potrebe – i što je na kraju rezultovalo raketom Redstone koja je 1961. lansirala Alana Šeparda (Alan Sheparad) u svemir. I kod Rusa je Potočnikova knjiga naišla na plodno tlo – dopala je u ruke Sergeja Pavloviča Koroljeva, generalnog konstruktora rakete Vostok sa kojom će sedam meseci pre Amerikanaca u orbitu poleteti prvi sovjetski kosmonaut Jurij Aleksejevič Gagarin.
Svemirski centar u Vitanju (Foto preuzet sa buro247.hr)
Ali nisu samo naučnici i inženjeri bili inspirisani radom Potočnika – njegova svemirska stanica doživela je da uđe u istoriju kinematografije u vidu čuvenog svemirskog točka iz legendarnog filma Stenlija Kjubrika i Artura Klarka „2001: Odiseja u svemiru“. I kao što je njegov rad inspirisao kroz istoriju naučnike i umetnike, tako i KSEVT danas služi sličnom cilju – da na jednom mestu ujedini nauku, tehnološki razvoj, kulturu i umetnost. U svakom slučaju Vitanje je mesto koje treba posetiti ako ste zaljubljenik u svemirska istraživanja, volite avangardnu umetnost ili vas privlače zanimljiva arhitektonska rešenja, tako da ga treba imati u vidu kada se uputite sledeći put na spa vikend u neku od slovenačkih toplica – šta je još koja desetina kilometara vožnje zarad posete nečemu zaista jedinstvenom.
Bojan Živojinović

Ostavite reakciju

1 × 5 =