Nauka
Sada čitate
Lučenje serotonina i pojava autizma
0

Naučnici sa RIKEN Brain Science instituta u Japanu povezali su pojavu poremećaja iz spektra autizma sa ranim deficitima u lučenju hormona serotonina. Eksperimenti na miševima su pokazali da serotonergična aktivnost u mozgu autističnih miševa povećava njihovu socijabilnost.

Serotonin, hormon koga luči nekoliko stotina hiljada neurona srednjeg mozga, naziva se ponekad i hormonom sreće. Od količine ovog hormona u krvi zavisiće naše raspoloženje i to kako se osećamo. Kod depresivnih pacijenata se redovno primećuje pad u nivou serotonina, zbog čega se u njihovo lečenje uključuju posebni lekovi koji sprečavaju prestanak dejstva ovog hormona. Njegovo lučenje nam omogućava i dobar san, pažnju, kao i obradu senzornih informacija.

Tim istraživača sa RIKEN instituta, predvođen Torijem Takumijem, izučavao je obradu senzornih informacija kod miševa i potom doveo u vezu deficit serotonina sa autizmom. Istraživači sa ovog instituta su primetili  da njihovi autistični miševi češće pomeraju brkove nego kontrolni miševi.

Pretpostavili su da je ovaj fenomen moguća posledica umanjene sposobnosti obrade senzornih informacija, u kojoj ulogu ima serotonin. Skeniranjem mozga ustanovili su da pomeranje brkova kod autističnih miševa pokreće aktivnost u većoj oblasti mozga u poređenju sa kontrolnom grupom.

Širenje aktivacije je istraživačima bio znak da problem sagledaju iz drugog ugla i izuče inhibitornu aktivnost serotonisnkih receptrora. Budući da je prilikom obrade senzornih informacija kod autističnih miševa zahvaćen veći deo mozga nego što je to uobičajeno slučaj, ovakav nalaz ukazuje na loše razlikovanje senzornih informacija kod autističnih miševa.

Takumi i saradnici su potom na miševima primenili lekove koji se koriste u lečenju depresivnih pacijenata, kako bi sprečili inhibiciju serototnina. Serotoninski terapiju su otpočeli na miševimakoji su bili stari svega tri nedelje, s obzirom da su u ovom periodu počeli da primećuju prvi pad nivoa serotonina u njihovoj krvi. Terapija je pomogla autističnim miševima da povrate normalnu inhibitornu aktivnost ovog hormona.

Još zanimljiviji nalaz dobijen kada je reč o promenama u ponašanju ovih miševa. Socijalna aktivnost merena je testom sa dva kaveza. Autističani miš bi bio postavljen između dva kaveza, pri čemu bi jedan bio prazan, a u drugom bi se nalazio miš. Uočeno je da autistični miševi biraju više vremena da provode sami, odnosno u blizini praznog kaveza. S druge strane, miševi koji su prošli serotoninsku terapiju su birali društvo i išli bi ka kavezu sa drugim jedinkama.

Ovaj efekat se pokazao još izraženijim kod mladunčadi. Oni su pod terapijom proizvodili manje neartikulisanih zvukova i pokazivala ublažene simptome anksioznosti. Rezultati Takumija i njegovog tima sugerišu da serotonin može imati terapeutsko dejstvo pri lečenju poremećaja autizma i kod ljudi.

Takumi ipak naglašava da se ne treba zaletati sa senzacionalističkim zaključcima. Poremećaji autizma obiluju genetskim mutacijama, koje još uvek nisu u potpunosti otkrivene, i od čije aktivnosti zavisi način ispoljavanja bolesti. Serotonin je možda samo jedan delić slagalice, ali napredak u putu ka slaganju slike o poremećajima autističnog tipa.

Tekst je preuzet sa sajta Elementarijum
Autor teksta: Katarina Stekić

O autoru
Elementarijum
Elementarijum je naučno popularni portal Centra za promociju nauke.

Ostavite reakciju

seventeen − fourteen =