SajFaj
Sada čitate
Marsovac: naučna misija
0

Evo problema: Biće potrebno četiri godine da sledeća NASA misija stigne do mene, a nalazim se u kapsuli koja je projektovana da traje 31 dan. Moraću da stvorim vodu i uzgajam hranu na planeti na kojoj ništa ne raste. Međutim, ako ne pronađem način da se javim NASA, sve će ovo biti uzalud. (…) Koristiću nauku da bih se izvukao.

Mark Vatni je živ i ostavljen je sam da se snalazi na nemilostrdnoj površini Marsa dok ne stigne pomoć. To je otprilike suština najave za film Marsovac: Spasilačka misija, koji se u našim bioskopima prikazivao jesenas, a sada je među kandidatima za nagradu Oskar (ukupno šest nominacija uključujući i za najbolji film i glavnu ulogu). Film je režirao Ridli Skot prema knjizi Marsovac Endija Vira. Ovaj veteran naučne fantastike u svojoj biografiji ima upisane klasike poput Blejd Ranera i Osmog putnika.

Ono, međutim, što film čini posebnim i drugačijim od svega što ste imali prilike da pogledate u prethodnim godinama jeste zaista solidna količina nauke koju sadrži.

The-Martian-Launch-One-Sheet maxresdefault

U svetu naučne fantastike postoji jedna vrlo čudna i na prvi pogled slabo razumljiva oblast, izolovano ostrvo zvano „tvrda naučna fantastika“, koja bi možda najbolje opisala Virovog Marsoca. Pisci tvrde naučne fantastike stavljaju akcenat na naučnu tačnost dela, čime prema mišljenju velikog broja kritičara čine tekstove manje pristupačnim i ciljanim za uži krug publike. Najpoznatiji među njima Karl Sagan (Kontakt) i Artur Klark (Susret sa Ramom). Nažalost, dela tvrde naučne fantastike retko dobijaju ovako veliku popularnost.

Da bi pisac napisao jedno (remek) delo tvrde naučne fantastike potrebno je mnogo istraživanja. Endi Vir, programer, koji je započeo, ali nikad nije završio studije informatike na Univerzitetu u San Dijegu, na početku nije imao ništa osim entuzijazma i ljubavi prema matematici. Virov san da postane pisac, kako sam kaže, uvek je bio u senci njegovog posla, ali se stalno trudio da piše. Marsovca je započeo kao niz tekstova na svom veb-sajtu koje je povremeno objavljivao. Ubrzo su priču o Marku Vatniju počeli da prate astronauti, fizičari, matematičari, književnici i brojni drugi, tražeći da objedini svoje tekstove u jednu knjigu.

Vir je knjigu 2012. godine stavio na Amazon, gde je prodavana po najnižoj mogućoj ceni od 99 centi. Za samo tri meseca prodao je 35.000 primeraka, više nego što je do tada preuzeto sa njegovog sajta. Ovo je privuklo pažnju brojnih izdavačkih kuća koje su se utrkivale da objave knjigu. Podijum pablišing otkupio je prava na audio-knjigu u januaru 2013. godine, a nešto kasnije je i izdavačka kuća Kraun dobila prava na papirno izdanje. U martu iste godine knjiga je debitovala kao 12. na „Njujork tajmsovoj“ listi bestselera. Veliki uspeh za jedno delo tvrde naučne fantastike.

martian-gallery9

Scena iz filma Marsovac

U jednom od intervjua Vir govori koliko mu je zapravo bilo stalo da knjiga bude naučno tačna. Provodio je dane proučavajući istoriju svemirskih letova sa posadom, orbitalnu mehaniku, astronomiju, pa i botaniku. Samo zato što je štreber i zato što ume, Vir koji je radio u nekoliko programerskih kompanija, napisao je program za detaljno izračunavanje trajektorija svih letelica u svom delu, kako bi i ovi podaci bili ispravni. Tim poslom u NASA se bave timovi fizičara (doduše na mnogo višem nivou i sa mnogo više odgovornosti), a sam pisac je izuzetno ponosan na rezultate koje je dobio.

Vir kaže da može tačno da potvrdi dan kada se koji događaj odigrao u knjizi, ne zato što je zna napamet, već zato što sve detalje može da izračuna. Navigacija pomoću zvezda na Marsu, praćenje Marsovih satelita, pametni načini za merenje vremena, rastojanja i drugih mernih jedinica koje Vatni koristi u knjizi i filmu u potpunosti su primenjivi sa naučne tačke gledišta, složili su se brojni stručnjaci iz NASA. Ovakav način pisanja učinio je Vira veoma popularnim među čitaocima koji se bave naučnim profesijama, bile one u vezi sa svemirskim istraživanjima ili ne.

martian-potatoes

Neke od ideja upotrebljenih u filmu inspirisane su testovima koje izvodi NASA

Inženjerski poduhvati razvijeni su do detalja. Ovo je nešto što se na bioskopskim ekranima i u naučnopopularnim knjigama retko može videti, a kao znanje može biti neprocenjivo. Na primer: L u LCD ekranima označava liquid, odnosno tečnost. LCDmonitori ne rade na površini Marsa. Tečnost se smrzne ili ispari i gube svoju namenu. Izolir traka je čudo i treba je poštovati i obožavati. U potpunosti može da zakrpi i najneverovatnije stvari i izdrži velike razlike pritiska kakve može da nam priredi Marsova atmosfera.

Kao dodatni sloj u ovoj torti, za sve ljubitelje naučne fantastike, Mark Vatni ima pravi štreberski smisao za humor. Koliko je realno da Robinzon Kruso sa Marsa ostane pri čistoj svesti i zdravoj pameti, pritom i dalje duhovit, nećemo debatovati. Astronauti prolaze ozbiljne psihološke provere i pripreme. Osim toga, ovo je ipak fantastika.

I pre nego što bilo ko krene u traženje grešaka u filmu i knjizi, kao što su već uradili brojni štreberi, sačuvaćemo vas muka. Ima ih, naravno. To i sam Vir priznaje. Nećemo o njima diskutovati kako ne bismo pokvarili film ili knjigu onima koji nisu gledali ili čitali. Ono zbog čega je tvrda naučna fantastika ipak fantastika jeste što su sve ovo priče, plodovi ljudske mašte. Koliko god bili tačni podaci o planeti i njenoj atmosferi, matematički proračuni trajektorija i vremenski okviri, ovo je ipak priča.

Film je, za razliku od knjige, imao veliku pomoć stručnjaka iz NASA. Toliko da su preko 50 strana scenarija Ridlija Skota napisli inženjeri NASA, koji su dali svoj pečat u filmu. Ovaj uticaj je izuzetno vidljiv i prisutan, što mu daje novu dimenziju – naučnu. Iako nisu baš svi aspekti filma realni, njihov veliki deo jeste, a to je pravo osveženje kada su u pitanju filmovi naučne fantastike.

Za potrebe snimanja (a oni koji su čitali knjigu znaće zašto je ovo toliko važno) napravljene su čitave farme krompira sa različitim uzrastima mladica, kako bi i vizuelni aspekat filma bio što realniji. Snimanje je rađeno na samo šest lokacija, što nije mnogo, ali s druge strane, koliko su predeli Marsa zaista različiti, makar za nas koji nismo stručnjaci? Scene na Marsu su snimane u pustinji Vadi Rum u Jordanu, koja svojim crvenim peskom umnogome liči na Crvenu planetu.

Virov Marsovac nije udžbenik, istorijska knjiga, niti je film Ridlija Skota edukativni program. Ovo je epska priča o borbi čoveka sa prirodom. Vratimo Vatnija kući.

Autor: Boris Klobučar

Izvor: Elementarijum

O autoru
Elementarijum
Elementarijum je naučno popularni portal Centra za promociju nauke.

Ostavite reakciju

one × 4 =