Tehnologija
Sada čitate
Održana Međunarodna konferencija “Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti”

Opšta uredba o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation – GDPR) koja 25. maja počinje da se primenjuje u državama članicama Evropske unije, pre svega daje pojedincu veću kontrolu nad podacima koji se o njemu obrađuju, rečeno je na dvodnevnoj Međunarodnoj konferenciji “Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti” koja je održana 17. i 18. aprila u Beogradu.

Konferenciju je otvorio poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, gospodin Rodoljub Šabić, koji je poručio da je Opšta uredba dugo očekivan odgovor trendu sve većeg zadiranja u privatnost. Tim dokumentom podiže se standard zaštite podataka o ličnosti koji Srbija pokušava da dostigne mada, kako je dodao, ne dovoljno brzo.

Oni za koje se sada pravila dodatno pooštravaju su kompanije koje vrše obradu podataka – rukovaoci i obrađivači. Rukovaoci će morati da imaju samo one podatke o pojedincu koji su mu neophodni, jer obrada svakog podatka ujedno je i odgovornost za njega. Da bi mogli da vrše radnje obrade podataka obrađivači će morati da zaključe poseban ugovor sa rukovaocem kojim će jasno urediti obaveze i odgovornost.

Bez obzira na to što je Uredbu usvojila Evropska unija i što je obavezujuća za države članice na njihovim teritorijama, svi koji obrađuju podatke o ličnosti građana Evropske unije, bez obzira na kojoj teritoriji posluju, moraće da usklade svoje poslovanje sa pravilima koje Uredba donosi.

Takođe, ko god nudi svoje usluge i robu na teritoriji neke države članice, ili usmerava internet poslovanje ka Evropskoj unije moraće da primenjuje ovu Uredbu. Svi oni koji nude posebne usluge i popuste bilo na nekom od specifičnih jezika neke od država ili ciljano na stanovnike Evropske unije biće u obavezi da se usklade sa Uredbom.

U Evropskoj uniji svi organi vlasti, kao i svi oni koji obrađuju naročito osetljive podatke o ličnosti, kao što su podaci o zdravstvenom stanju ili verskom opredeljenju, moraće da imaju službenika za zaštitu podataka (Data Protection Officer) koji bi trebalo da poseduje kako znanja iz prava, tako i iz informacionih tehnologija, rečeno je na skupu koji je organizovao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uz podršku ambasade Kraljevine Norveške.

Jedan od ciljeva Opšte uredbe jeste da nivo zaštite podataka o ličnosti bude isti na celoj teritoriji Evropske unije. Organi za zaštitu podataka o ličnosti dobiće nova ovlašćenja, kao i obaveze.

Imajući u vidu sve češće postavljeno pitanje da li privatnost još uvek postoji, s obzirom na količinu informacija koje ostavljamo na društvenim mrežama, dok krstarimo ili kupujemo na Internetu, na skupu je istaknuto da pravo nije nestalo, i da upravo ovi držani organi služe za zaštitu privatnosti i podataka o ličnosti, a ne za kršenje ovih prava.

Iako su Opštom uredbom predviđene visoke kazne koje mogu biti i do 20 miliona evra, suština novog propisa nije na represiji, već na preventivi, sa krajnjim ciljem da se spreči da do povrede prava pojedinaca dođe.

Način na koji postupamo sa podacima u velikoj meri će odrediti našu ličnu bezbednost i uticaće na razvoj digitalne ekonomije, jedan je od zaključaka skupa na kojem su učestvovali, između ostalih, i predstavnici iz regiona – Bosne i Hercegovine, Makedonije, Moldavije, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore.

Dok su tokom dvodnevnog skupa razmatrane pojedinačne obaveze u pogledu obrade podataka o ličnosti, osnovni cilj ove konferencije je bilo podizanje svesti javnosti o značaju kako Opšte uredbe na srpsko društvo, tako i o značaju prava na privatnost i zaštitu podataka uopšte. Nažalost, Srbija nema strateški pristup problematici koja se odnosi na zaštitu podataka pojedinaca.

Imajući u vidu broj učesnika skupa tokom čitavog trajanja, kao i podatak o praćenju prenosa na internetu, govori u prilog da je interesovanje za ovu oblast veliko.

O autoru
Info