SajFaj
Sada čitate
Pangalaktički Grgolj Blaster
0

“Autostoperski vodič kroz Galaksiju kaže da je od svih alkoholnih pića najbolji pangalaktički grgolj blaster. On deluje tako kao da vam mozak rasparča kriška limuna u koju je ubačena velika zlatna cigla.”

Intergalaktičko putovanje koje je Daglas Adams započeo 1978. pišući scenario za radio dramu BBC-ja, preraslo je tokom decenija u planetarni fenomen. Priča o sasvim običnom tipu, zbunjenom Englezu koji je nekoliko miliona svetlosnih godina proputovao u istom kućnom ogrtaču, uporno tražeći šolju čaja, osvanula je u proleće 2005. u obliku skupog filmskog projekta. Na današnji dan se, eto, navršava tačno deset godina od te premijere.

Otkačeni humor i velike životne istine „Autostoperskog vodiča“ predstavljale su tokom dve decenije tvrd orah za Holivud. Scenario koji je Daglas Adams više puta prepravljao, prolazio je kroz ruke Ivana Rajtmana, Džej Rouča i Spajka Džonsa, ali se nijedan nije zaista odvažio da snimi igrani film. S obzirom na dotadašnje rezultate Holivuda u upropašćavanju britanskih ideja, verovatno je to bilo i najbolje.

Bez panike!

Na žalost, sam Daglas Adams niti je doživeo ekranizaciju svog dela na filmskom platnu, niti je u potpunosti završio scenario. Taj posao je priveo kraju Keri Kikpatrik, nakon čega je scenario stigao u ruke dva tipa koji su do tada bili poznati pod pseudonimom Hammer & Tongs, i koji nikada nisu snimili nijedan igrani film. Nik Goldsmit i Gart Dženings su do tada spadali u najpoznatije britanske producente i režisere muzičkih spotova (radili su za REM, Supergrass, Fatboy Slim-a).

the-hitchhikers-guide-to-the-galaxy-505742c4e0b71

U oktobru 2003. sve kockice su se konačno složile i zvanično započinje pred-produkcija igranog filma. Vrativši celu priču na Ostrvo, producenti okupljaju britansku ekipu glumaca u kojoj uglavnom nema svetski poznatih mega-zvezda, ako zanemarimo repera Mos Defa, sjajne glumce Džona Malkoviča i Alana Rikmena (glas depresivnog robota Marvina), kao i Martina Frimana, koji je u međuvremenu naređao veliki broj dobrih uloga (uključujući i doktora Votsona u još jednom rimejku Šerloka Holmsa u kojem je naslovnu ulogu poneo Benedikt Kumberbač)

Život,…

Snimanje filma je započeto 19. aprila 2004. u poznatom britanskom studiju Elstree i ekipa se uglavnom držala tradicionalnih tehnika za specijalne efekte (što je i pre deset godina predstavljalo svojevrstan kuriozitet). Glumcima je posao bio olakšan tako što su tokom snimanja pred sobom imali lutke, pa nisu morali da se trude da zamišljaju svoje virtuelne sagovornike.

the-hitchhikers-guide-to-the-galaxy

Za prikazivanje vanzemaljaca takođe su korišćene lutke u kojima su se nalazili ljudi, kao i animtronik modeli, kojima je delimično upravljano preko računara. Zbog toga je bilo neophodno prisustvo ekipa iz kompanija Asylum i Jim Henson’s Creature Shop. I dok ovu drugu i ne treba posebno predstavljati, s obzirom da već decenijama slovi za vodeću lutkarsku kompaniju, Asylum vam verovatno i nije tako poznat (ne treba ga mešati sa producentskom kućom iz Kalifornije koja je “odgovorna” za takve filmske hitove kao što je recimo Sharknado).

Asylum Models & Effects Ltd. je britanska kompanija, osnovana pre 30-tak godina, koja se pre svega bavi dizajniranjem kostima, modela i animatronik lutki. Uglavnom je radila za potrebe televizije (BBC, i brojne reklame za poznate svetske brendove), a u okviru kompanije se nalazi kompletna infrastruktura za proizvodnju neophodnih elemenata – od projektnog biroa do radionica i  CNC pogona.

hitch-vogons2

Najvažniji vanzemaljski likovi u “Vodiču” su svakako Vogoni, jedna od najneprijatnijih rasa u Galaksiji. “Oni, zapravo, nisu toliko zli, koliko su uvek loše raspoloženi, nadmeni i neosetljivi. Ako ih ikada budete ustopirali (što vam ne preporučujemo), nikako nemojte dozvoliti da vam Vogon čita poeziju.” Za njihovo pojavljivanje na filmu, konstruisane su velike lutke za čije je pokretanje bilo neophodno uposliti po pet ljudi – jedan je bio u samom kostimu, troje je upravljalo spolja, a peti tehničar se bavio pokretanjem usta i mišića lica.

…Vaseljena…

Autostoperski vodič ipak nije mogao da izbegne računarski generisanu sliku. Britanska kompanija Cinesite (radila efekte za filmove „Svet nije dovoljan“, „12 majmuna“, „Troja“, „Nemoguća misija“, „Izgubljeni u svemiru“, serijal „Hari Poter“, mini seriju „Band of Brothers“ i još mnogo drugih) je za potrebe “Vodiča” kreirala preko 500 snimaka sa digitalnim efektima.

Najupečatljiviji prizor je Margateanska fabrika za izradu planeta smeštena u hiper-svemiru. Zbog kompleksnosti okruženja i velikih problema oko renderovanja scene, Cinesite (koji inače posluje u okviru kompanije Kodak) je odlučio da napravi svoj sopstveni sistem, koji je bio uklopljen sa sistemom Renderman kompanije Pixar. Proces modelovanja je tako bio podeljen na tri integralna nivoa detaljnosti: kompleksan, srednji i osnovni, što je režiseru i postprodukcionom timu olakšalo donošenje odluka vezanih za poziciju likova i objekata.

Hitchhiker-s-Guide--Movie--hitchhikers-guide-to-the-galaxy-545272_700_471

Jedan od zaniljivijih trikova je upotrebljen i kod kreiranja lika Huma Kavula, koji je Daglas Adams izmislio upravo za potrebe igranog filma. Njega igra Džon Malkovič, koji se u filmu pojavljuje samo od struka na gore. Cinesite je modelovao 20 malih metalnih nogu, koje se mogu po potrebi skraćivati i produžavati. Tokom samog snimanja Malkovič je nosio crne pantalone, a u sceni u kojoj se kreće po stolu, u stvarnosti je šetao kroz njega. Kasnije su u računaru obrisane njegove prave noge i docrtan je ostatak stola. Inače, prvobitno je trebalo da ovaj lik poseduje 42 (ko je čitao knjigu upoznat je sa Galaktičkim značajem ovog broja) metalne noge, ali se zbog estetskih razloga odustalo od te ideje.

…i sve ostalo

Ovo je, inače, bila deveta verzija „Autostoperskog vodiča kroz Galaksiju“. Pre igranog filma “Vodič” se pojavio u obliku radio drame, ploče, romana (“trilogija u pet knjiga“), TV serije, računarske igre, pozorišne predstave, stripa i peškira (za koji svaki autostoper zna koliko je važan).

hitchhikers_1600

U svim verzijama sam Adams je unosio izmene, pa se tako ni filmska adaptacija nije potpuno držala književnog predloška. Ubačeni su novi likovi i novi elemeti priče (koji donekle podilaze Holivudskim očekivanjima), ali je ona, uglavnom, ostala verna duhu Daglasa Adamsa. Ipak, film nije u potpunosti ispunio (finansijska) očekivanja producenata, a naišao je i na veoma podeljena mišljenja fanova knjige. Tako se, na žalost (a po nekima i na sreću), filmska adaptacija, uprkos nekim spektakularnim rešenjima i sjajnim Vogonima, zadržala na radnji pre odlaska vesele družine u “Restoran na kraju Vaseljene”.

Kompletan film danas se može naći i na YouTube-u, ali svakako preporučujemo da se za upoznavanje sa vodičem ipak držite knjiga.

https://www.youtube.com/watch?v=h2ru2cvKm70

Ovim tekstom otvaramo i novi serijal članaka posvećenih filmu, video tehnologijama, istoriji pokretnih slika, njihovoj digitalizaciji i budućnosti sedme umetnosti i televizije.