Nauka
Sada čitate
Ponovo radi akcelerator
0

Za zaposlene u Evropskom centru za nuklearna istraživanja (CERN) proteklog vikenda nije bilo mnogo prilike za odmor. Nakon remonta koji je trajao dve godine, u nedeljno jutro, 5. aprila, timovi naučnika i inžinjera konačno su propustili snopove protona kroz 27 kilometara dugačak tunel Velikog hadronskoh sudarača (LHC – Large Hadron Colider).

Sam remont je predstavljao izuzetno težak i kompleksan zadatak – sređeno je 10 hiljada električnih spojeva između magneta, 18 magneta je potpuno zamenjeno, akcelerator je dopunjen sistemima za magnetnu zaštitu, a unapređeni su i ojačani kriogenički, vakuumski i elektronski sistemi. Uz to su snopovi čestica podešeni tako da proizvode učestalije sudare pošto je vremenski interval slanja paketa protona smanjen sa 50 na 25 nanosekundi.

Detekcija Higsovog bozona na detektoru ATLAS

Detekcija Higsovog bozona na detektoru ATLAS

A kako bi se ogromna količina podataka koji će se u narednom periodu prikupljati iz LHC-a adekvatno prikupila, sačuvala i obradila,pojačan je kapacitet računarske laboratorije za 60.000 novih procesora i 100 petabajta memorijskog prostora – dovoljno da se smesti više od 22 miliona DVD diskova.

Ključna stvar kod pripreme akceleratora za drugu sezonu rada je bilo podizanje energije sudara. U odnosu na prošlu sezonu u kojoj je 2012. godine energija od 6,5 TeV omogućila da se „ulovi“ Higsov bozon, ovog puta će LHC postizati 13 TeV u proton-proton sudarima.

Predviđeno je da se ova energija dostige već do ovog leta što bi fizičarima otvorilo nove mogućnosti za proveru Standardnog modela i onoga što leži iza usvojene teorije i opisa čestica i njihovih interakcija. Na programu druge sezone LHC-a su tako Brut-Englert-Higsov mehanizam (veza između slabe i elektromagnetne sile), tamna materija, antimaterija i kvark-gluon plazma – o ovim temama ćemo više govoriti u narednim člancima.

Nakon paljenja u nedelju iz CERN-a stižu informacije da svi sistemi za sada rade po planu, što je odlična vest nakon problema koji su krajem marta odložili uključivanje akceleratora. Snopovi su u prvom trenutku pušteni sa energijama od 450 GeV i ta cifra će u narednih mesec dana polako da se podiže, dok tehničari budu proveravali sisteme. Ako sve protekne u najboljem redu za mesec dana bi sva četiri velika detektora na akceleratoru – ALICE, ATLAS, CMS i LHCb – mogli da počnu da prikupljaju nove informacije o osnovnom tkanju Univerzuma.

O autoru
TajmLajn