Nauka
Sada čitate
Potraga za vanzemaljskim životom – Pitanja i odgovori

Šta je Fermijev paradoks?

U maju 1950. godine, jedan od najuglednijih fizičara svog vremena, Enriko Fermi (1901–1954) boravio je u Los Alamosu, čuvenoj bazi u kojoj se tokom Drugog svetskog rata sprovodio atomski projekat „Menhetn“. Fermi je otišao na ručak u jedan od paviljona sa fizičarima Edvardom Telerom, Herbertom Jorkom i Emilom Konopinskim. Kada je razgovor na ovom ručku krenuo u smeru medijskih spekulacija o NLO, Fermi se najednom zagrcnuo i uzviknuo: „Gde su svi?!“ Ovo pitanje će u raznim varijacijama ostati poznato kao Fermijev paradoks. Naime, Fermi je upravo tada zapazio da, ako u galaksiji postoji više milijardi zvezda, a da Sunce među njima nije ništa posebno, onda se oko neke od njih morala razviti civilizacija koja je milionima godina starija od ljudske i koja je za tako puno vremena neminovno morala razviti međuzvezdana putovanja, pa tako za manje od milion godina pokoriti i osvojiti celu Galaksiju. Kako je onda moguće da takva civilizacija još nije dosegla Zemlju?

Šta je Drejkova formula?

Fermijevo pitanje će biti razmatrano na čuvenoj konferenciji u Grin Benku o postojanju života izvan Zemlje. Astronom Frenk Drejk će 1960. godine predložiti malo precizniju procenu broja mogućih civilizacija u Galaksiji, što će postati poznato kao Drejkova formula, ponekad i kao formula iz Grin Benka. Iz nje se može izračunati broj razvijenih civilizacija u našoj Galaksiji na osnovu parametara kao što su procene broja zvezda, broja planeta i raznih verovatnoća o životu i pojavi tehničke inteligencije. U zavisnosti od vrednosti tih parametara, dobijaju se procene od nijedne, preko deset koliko je dobio sam Drejk, do nekoliko hiljada mogućih civilizacija. I nijedna od njih do sada nije „zvanično“ posetila Zemlju. Zašto?

Šta su leteći tanjiri?

Uobičajeno se smatra da je savremena NLO istorija započela 1947. godine, kad je, uoči prvih svemirskih ekspedicija, naglo poraslo interesovanje medija za vanzemaljske civilizacije. U junu te godine nastao je pojam „leteći tanjiri“ kao sinonim za NLO, nakon što je biznismen i pilot Kenet Arnold (1915–1984) stekao svetsku slavu posle objavljivanja kontroverzne fotografije devet čudnih objekata koji lete u formaciji iznad planine Rajner na zapadu SAD. U narednih dvadeset godina zabeleženo je više od 12.000 raznovrsnih opažanja ”letećih tanjira”, od kojih je najmanje 90 odsto objašnjeno prirodnim uzrocima.

Šta je Plava knjiga?

Tokom pedesetih i šezdesetih godina sprovedeno je više javnih i tajnih naučnih studija o poreklu NLO. Najuticajnije naučno istraživanje ove vrste objavljeno je 1969. godine pod rukovodstvom poznatog američkog fizičara Edvarda U. Kondona (1902–1974), kada je više od trideset naučnika detaljno analiziralo 59 različitih NLO slučajeva i u svakom od njih zaključilo da nije reč o poseti vanzemaljaca. U međuvremenu, broj prijava neobičnih objekata na nebu rastao je širom planete, pa je američko ratno vazduhoplovstvo 1948. godine pokrenulo projekat „Plave knjige“ i počelo da evidentira slučajeve neobičnih nebeskih fenomena.

Šta se dogodilo u Rozvelu?

U julu 1947. godine, upravo u vreme kad nastaje i pojam ”leteći tanjiri” dogodio se i kultni slučaj „Rozvel“, verovatno najpoznatiji NLO incident svih vremena, koji je potpuno zaboravljen sve do sedamdesetih godina, kad se proširio mit o tajnom projektu u Oblasti 51, gde vlada SAD navodno krije tela vanzemaljaca koji su pali kod Rozvela. Prema zvaničnom objašnjenju američkog vazduhoplovstva, u Rozvelu se srušio samo meteorološki balon, ali to nije zaustavilo brojne teorije zavere na NLO temu. Potraga za vanzemaljcima, kao neizbežan deo moderne SF kulture, ostala je neminovno isprepletena sa kvazinaukom, teorijama zavere, zabludama i predrasudama. No, uprkos tome, ona je i dalje važno pitanje za nauku.

Šta je SETI?

Ovog leta i definitivno ugašeni svemirski teleskop Kepler više ne lovi planete pogodne za život u dubokom svemiru, ali je zahvaljujući ogromnom broju nedavno otkrivenih planeta (od kojih su neke gotovo sasvim zemljolike), naše poznavanje zgodnih kutaka za život u galaksiji znatno je bolje nego pre samo deset godina. Uprkos problemima sa finansiranjem i uporedo sa brojnim NLO zaverama, sasvim naučni projekti potrage za vanzemaljskom inteligencijom (SETI, Search for Extra-Terrestrial Intelligence) okupljaju na milione dobrovoljaca. Opservatorije poput divovskog radio-teleskopa Aresibo u Portoriku i Velikog niza u Nju Meksiku, skeniraju deo po deo neba, a tone informacija se neprekidno analiziraju na računarima širom sveta, u potrazi za nečim što bi mogao biti inteligentni signal.

Tribina ”Gde su vanzemaljci?”

Beogradska publika u Velikoj sali SKC-a će 11. septembra, u 19 sati, imati priliku da na tribini Centra za promociju nauke sazna više o vanzemaljcima iz ugla astronomije, biologije, opšte kulture, ali i iz ugla lovaca na NLO. Gde su oni danas? Kolika je verovatnoća da su već tu? Da li su nekada posetili Zemlju ili će to učiniti u budućnosti? Šta je SETI i kako se danas razvija potraga za vanzemaljskim životom? Pored zanimljivih gostiju, naukografika i kratkih filmova, publiku očekuje i jedno iznenađenje – specijalni gost.

Učesnici:

Branislav Vukotić, astronom, Astronomska opservatorija, Beograd
Igor Smolić, astronom, Institut za fiziku, Beograd
Voja Antonić, naučnopopularni pisac i slobodni konstruktor
Miroslav Kostić, NLO Srbija

Moderator:

Slobodan Bubnjević, Centar za promociju nauke

Misteriozni gost
(sa specijalnim gostom razgovara Marija Nikolić, Centar za promociju nauke)

O autoru
TajmLajn