Vremeplov
Sada čitate
12. decembar: Radio na zemlji, radio preko vode, radio u svemiru

Današnji datum je zanimljiv po tome što su se 12. decembra odigrala tri događaja vezana za razvoj radia, i sva tri se praktično odnose na istog čoveka – italijanskog pronalazača Guljelma Markonija (Guglielmo Marconi).

Na poziv Vilijema Prisa (William Preece), glavnog električara u Britanskoj pošti, Markoni je 12. decembra 1896. u Tojnbi Holu u Istočnom Londonu, po prvi put javno demonstrirao svoju radio opremu. Pris je bio među retkima koji su shvatili važnost ovog otkrića i potrudio se da sve pripremi kako bi demonstracija prošla bez problema, pa je čak i reklamirao sam događaj uspevši da privuče brojnu publiku i novinare. Demonstracija se odvijala tako što je Markoni pritiskao taster na predajniku dok je Pris obilazio prostor sa prijemnom kutijom prikazujući kako se bez ikakvih žica zvuk zvona prenosi svaki put kada Markoni zatvori strujno kolo.

Samo pet godina kasnije Markoni je izveo svoj najveći podvig – bežični prenos signala preko Atlantika. U želji da predstavi zamenu za transatlantske telegrafske kablove (prvi je postavljen 1858. godine) Markoni je 1901. napravio predajnik selu Rosler Štrand u Irskoj kako bi preneo signal iz Pordua u Kornvolu do Klifdena u Irskoj. Ubrzo nakon toga objavio je da je 12. decembra 1901 uspešno prebacio signal do Njufaundlenda (u današnjoj Kanadi) gde je antena bila podignuta na visinu od 152 metra i prikačena na zmaja. Ovaj uspeh (signal je prevalio 3500 kilometara razdaljine) ipak nije nikada zadovoljavajuće potvrđen (nije dobro dokumentovan, a izostali su i valjani svedoci događaja), pa se za zvanično prvi prenos signala bežičnim putem uzima se onaj obavljen 17. decembra 1902.

Ta priča o potvrđivanju datuma nije sprečila grupu radio-amatera iz Kalifornije da 12. decembra 1961., na 60-godišnjicu prvog Markonijevog transatlantskog prenosa, lansira prvi satelit koji su izradila civilna lica (takoreći obični građani) u zemljinu orbitu. Četiri i po kilograma težak, i 63 dolara vredan, OSCAR I lansiran je uz pomoć Tor-Agena (Thor-Agena) rakete na kojoj je glavni teret inače bio vojni satelit Discoverer-36. OSCAR I, ili Orbitalni satelit koji nosi amaterski radio (Orbiting Satellite Carrying Amateur Radio) postavljen je u nisku orbitu, odmah iznad zemljine atmosfere.

Satelit je bio opremljen baterijski napajanim predajnikom snage 140 mW koji je na frekvenciji od 144,983 MHz emitovao HI (zdravo) Morzeovim kodom. To je trajalo 22 dana i za to vreme je OSCAR 312 puta obišao oko Zemlje. Emitovanje je prestalo 1. januara 1962., a satelit je pao i izgoreo u atmosferi 30 dana kasnije.