Sredozemno more u opasnosti od privrednog rasta
Svetski fond za zaštitu divljih životinja (WWF) ističe kako bez dugoročne vizije održivog razvoja, Mediteran neće moći da podrži, odnosno održi našu privredu i blagostanje. Delatnosti vezane za more, poput pomorskog prevoza, turizma, akvakulture i mnogih drugih, značajno rastu, a predviđa se da će se još znatno proširiti tokom narednih 20 godina. To stvara sve veću konkurenciju za ograničen prostor i morske resurse, što će rezultirati još većim pritiskom na već ugrožene ekosisteme. Kordinisano i dugoročno planiranje upravljanja područjem Sredozemlja ne može da čeka. Spomenute činjenice proizlaze iz MedTrends studije koju sprovodi WWF-ova Mediteranska morska inicijativa koja pokriva osam mediteranskih zemalja (Hrvatska, Kipar, Francuska, Italija, Grčka, Malta, Slovenija, Španija). Ova studija prvi put pruža globalnu i integrisanu sliku rasta privrede koja se temelji na moru kao glavnom resursu. MedTrends analizira 10 ključnih morskih privrednih sektora, ilustrujući i pozicionirajući njihov trenutni status i buduće trendove razvoja do 2030. godine, kao i privredne pokretače, interakcije, pa i sa njima povezane uticaje na životnu sredinu. Nažalost, ne iznenađuje činjenica da je jedini sektor koji pokazuje padajući trend upravo profesionalno ribarstvo: više od 90 odsto ribljih zaliha preterano se iskorištava, a trendovi drugih sektora poput morskog rudarstva i vađenja nafte i plina očigledno imaju dodatne negativne uticaje na ribarstvo. Predviđaju se sve češći sukobi za prostor na moru, primera radi, između akvakulture i turizma (daleko najvažnija grana privrede za Sredozemlje sa prognozom od 500 miliona turista do 2030. godine), sa obzirom na to da se obe aktivnosti razvijaju uz obalu. Takođe, studija predviđa konflikt između vađenja nafte i plina, samim tim i obnovljivih izvora energije. „U ‘business as usual’ scenariju trenutno iskorištavanje morskog prostora i resursa jednostavno nije održivo. Jedini način da se osigura da Sredozemno more nastavi da podržava našu nacionalnu privredu i promoviše pristup Plavog rasta je integrisano upravljanje morskim prostorom„, izjavio je Giuseppe Di Carlo, direktor WWF-ove Mediteranske morske inicijative, i dodao da kako bi izgradili novi put održivosti za dobrobit privrede Sredozemlja, industrija, vlade, civilno društvo i sve zainteresirane strane moraju izgraditi viziju koja pomiruje privredni rast i upravljanje resursima. „U tom smislu Evropska unija mora da odigra ključnu ulogu. Alati već postoje, barem na papiru, poput Direktive o morskom prostornom planiranju iz jula 2014. godine„, kaže Catherine Piante iz WWF-ove kancelarije u Francuskoj, menadžerka MedTrends projekta. „Uz dosadašnje napore, još mnogo toga mora biti učinjeno. Sprovođenje ove Direktive zahteva zajedničku i ambicioznu viziju budućnosti morskog prostora Sredozemlja, uzimajući u obzir različite prostorne nivoe, pa onda i zaštitu i obnovu biološke raznolikosti i ekosistema kao temeljnu vrednost. U protivnom, biće nemoguće postići ciljeve zaštite životne sredine koje je postavila Evropska komisija„, dodala je Piante. „Pre MedTrends projekta, uprkos podsticajima da se podrži Plavi rast na Sredozemnom moru, nije se moglo pronaći dovoljno informacija o budućim trendovima morskog sektora, niti kako ti trendovi mogu uticati, pozitivno ili negativno, na morske ekosisteme. Naša analiza, rešenja i aktivnosti na koje ukazujemo daju doprinos integrisanijem i učinkovitijem upravljanju Mediteranom i njegovim resursima„, zaključuje Piante. Projekat MedTrends objedinjuje prikupljanje i analizu geopozicioniranih socio-ekonomskih informacija kao i informacija o životnoj sredini, sa širom prostornom analizom koja pomaže u identifikovanju interakcija i sukoba između razvoja sektora i zaštite morskih ekosistema. Studija proučava današnju situaciju kao i scenario budućeg razvoja do 2030. godine. Izvor: WWF Adria]]>