Šta je biodiverzitet?

Najjednostavnije rečeno, biodiverzitet je raznolikost živog sveta na planeti. Biodiverzitet na Zemlji danas čine milioni različitih bioloških vrsta, koje su proizvod četri milijarde godina evolucije. Sama reč “biodiverzitet” je relativno nova, ozvaničena je u 1985. godini spajanjem dve reči, biološki diverzitet. Na simpozijumu 1986. godine, nakon izdavanja knjige BioDiversity (Wilson 1986), čiji uredenik je biolog E. O. Wilson, generalno je prihvaćeno korišćenje ove reči i njenog koncepta. I dok su političari, naučnici i zaštitari prirode postajali sve više zainteresovani za stanje planete i neverovatne složenosti živog sveta, svi su se polako navikli na ovu novu reč.

Zašto se uopšte bavimo temom biodiverziteta? Odgovor je jednostavan. Svet je, u poslednjh nekoliko decenija, počeo da gubi vrste i staništa sa sve rastućom i zabrinjavajućom brzinom. Zašto? Najviše zbog ljudskih aktivnosti. Koliko vrsta gubimo? Vrlo je teško odgovoriti na ovo pitanje, jer u suštini mi ne znamo konačan broj vrsta koji postoji na planeti, jer se nove vrste pronalaze svakodnevno.

„Naučnici su bili iznenađeni pronalaskom ogromne količine raznolikosti insekata u tropskim šimama 1980. godine. U jednom istraživanju, na samo 19 stabala u Panami, 80% od 1,200 vrsta tvrdokrilaca koje su pronađene bile su nepoznate nauci… Začuđujuće je da naučnici imaju više podataka o broju zvezda u našoj galaksiji, nego o broju vrsta na planeti Zemlji.“ WRI Pa ako ne znamo koliko vrsta ukupno postoji na planeti, kako onda možemo da znamo tačnan broj vrsta koji gubimo? Ipak postoji veliki broj podataka koji ukazuju da trenutno stanje nije uopšte dobro… Da bi ilustrovali nivo gubitka biodiverziteta sa kojim se suočvamo, proćićemo kroz kratku naučnu analizu… • Ubrzan gubitak vrsta koji vidimo danas je od 1000 do 10000 puta veći nego prirodni tok izumiranja vrsta (background extinction rate), upozoravaju stručnjaci. Termin “background extinction rate” je u suštini tok izumiranja vrsta koji bi se odvijao kad ljudi ne bi bilo na planeti. • Stručnjaci procenjuhu da između 0.01 i 0.1% celokupnog broja vrsta isčezne svake godine. • Ako za primer uzmemo da je niža procena ukupnog broja vrsta tačna – tj. da postoji oko 2 miliona različitih vrsta na našoj planeti (između 1.4 i 1.8 miliona vrsta je već naučno identifikovano) – onda se između 200 i 2,000 slučajeva isčezavanja vrsta desi na godišnjem nivou. • Ali ako je viša procena broja vrsta tačna – tj. da postoji 100 miliona različitih vrsta na planeti – onda između 10,000 i 100,000 vrsta isčezne svake godine. [caption id="attachment_6251" align="aligncenter" width="800"] © WWF Russia / Vasilii Solkin[/caption] Za razliku od masovnih izumiranja koja su bila prouzrokovana zbivanjima iz geološke istorije naše planete, za izumiranje o kojem se ovde govori skoro je isključivo odgovorna jedna vrsta – naša. Ovo se često naziva “šesti talas izumiranja”, uzimajući u obzir pet već poznatih talasa izumiranja u geološkoj istoriji.