Ekologija
Sada čitate
Svetska banka zabrinuta zbog klimatskih promena

Klimatske promene na globalnom nivou su nešto što postaje očigledno iz godine u godinu, iako i dalje postoji sumnja u to šta ih tačno izaziva – delatnost ljudi ili prirodni uticaj vezan za sunčeve cikluse i kretanje naše planete. Kako bilo izvesno je da promene postoje, a u poslednjem izveštaju i Svetska banka (World Bank) se bavi pitanjem klimatskih promena i potencijalnim katastrofama koje bi mogle iz toga proisteći.

Isključite grejanje

Kako se navodi u izveštaju objavljenom 18. novembra prosečna svetska temeperatura bi do 2100. godine mogla da se podigna za 4 stepena Celzijusa, što bi dovelo do ekstremnih toplotnih talasa, velikih suša i poplava izazvanih porastom nivoa mora. Svi regioni bi bili pogođeni, ali su tropske i subtropske oblasti su među najranjivijim s obzirom da bi najsiromašniji stanovnici bili pod najvećim udarom. U studiji, koja nosi naziv „Isključite grejanje: Zašto se za 4 stepena topliji svet mora izbeći“ (Turn Down the Heat: Why a 4°C Warmer World Must be Avoided) upozorava se da sadašnji globalni napori da se zagrevanje zadrži ispod dva stepena nisu dovoljni.

„Nemamo vremena za gubljenje,“ ističe Rejčel Kajt (Rachel Kyte), potpredsednica Svetske banke za održivi razvoj, i urgira da se povedu drastične akcije kako bi se smanjila emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Ona smatra da je super-oluja Sendi (Sandy) pokazala „da je puno naše infrastrukture veoma lomljivo“ i da je neophodno da se razvije otporniji poljoprivredni, transportni i energetski sistem. Organizacija u kojoj radi Rejčel, a koja promoviše ekonomski rast zemalja u razvoju, naručila je izveštaj od Instituta za istraživanje uticaja klime i klimatsku analitiku u Posdamu, Nemačka (Potsdam Institute for Climate Impact Research and Climate Analytics).

Upozorenja i skepticizam

U izveštaju, koji je zasnovan na aktuelnoj klimatskoj nauci, se navodi da bi temperatura na Zemlji mogla da se podigne za 4 stepena u odnosu na nivo iz pred-industrijskog doba najranije 2060. godine. I to u slučaju da svetske Vlade ne ispune svoja obećanja vezana za borbu protiv klimatskih promena. Čak i ako ispune sve što je zacrtano moguće je da će doći do porasta temperature od 3 stepena. Ističe se, pri tome, da je globalna temperatura u poslednjem veku porasla za oko 0,8 stepeni Celzijusa.

Studija upozorava i na to da su nivoi mora u poslednje dve decenije mnogo više porasli nego što je to bio slučaj ranije i taj rast je uočen u velikom broju tropskih regiona. Deo „odgovornosti“ za ovaj fenomen ide na topljenje ledene kore Grenlanda i Antarktika – ubrzano topljenje u određenim oblastima Grenlanda uočen je još sedamdesetih godina prošlog veka i jasno je ilustrovalo osetljivost tog regiona. Pri tome je nivo leda u Arktičkom moru dostigao rekordan minimum u septembru 2012., a u izveštaju se navodi da „postoje indicije da se najveće topljenje leda tokom 225 godina odigralo upravo u poslednjoj deceniji.“

Primorskim gradovima tako prete poplave, ograničeni izvori hrane mogu dovesti do povećane neuhranjenosti, a bioraznovrsnost, uključujući i koralne grebene, može zauvek biti izgubljena. U pojedinim delovima SAD, Mediterana, Severne Afrike i Srednjeg Istoka, moguće je da dođe do povećanje letnjih temperatura za čak 6 stepeni, dok bi do 2100. nivo mora mogao da poraste između pola i celog metra.

Ipak, kako navodi USA Today, postoji i dosta skeptika koji smatraju da studija daje previše mračnu sliku budućnosti. „Ovaj izveštaj nije nauke,“ izjavio je tim povodom Patrik Majkels (Patrick Michaels), direktor libertarijanskog Centra za proučavanje nauke pri Kato institutu (The Cato Institute: Center for the Study of Science). On smatra i da zagrevanje od 4 stepena predstavlja neverovatan scenario.

Sa time se slaže i Dejvid Krojcer (David Kreutzer), energetski ekonomista iz konzervativne Heritedž fondacije (Heritage Foundation). Dalje ističe da preporuke Svetske banke, uključujući i preusmeravanje novca sa subvencija za fosilna goriva na veće korišćenje energije Sunca i vetra, može izazvati veće štete nego koristi za zemlje u razvoju. „Preporučena politika smanjenja potrošnje energije u ekonomijama u razvoju deluje kako kada biste mršavom čoveku rekli da mora da započne dijetu jer će kroz 90 godina možda postati gojazan,“ zaključuje Krojcer, očigledno gubeći iz vida da se klimatske promene, kada se jednom dese, teško obuzdavaju i da utiču na celu planetu.

Koraci za suzbijanje štete

Ipak, poziv Svetske banke da se nešto učini povodom klimatskih promena potvrđuje upozorenja drugih velikih studija. Početkom novembra, na zahtev CIA-e, Nacionalni istraživački savet (National Research Council) je predstavio izveštaj u kojem se upozorava da se klimatske promene ubrzavaju i da bi mogle da predstavljaju do sada neviđen izazov za američku vojsku i obaveštajne agencije. U novembru se oglasila i Međunarodna energetska agencija (International Energy Agency) čiji istraživači smatraju da je svetu ostalo samo pet godina da promeni ponašanje kako bi se izbegle najozbiljnije posledice klimatskih promena.

„Izveštaj Svetske banke potvrđuje da nedavne ozbiljne oluje, toplotni talasi, suše i požari u divljini širom SAD, nisu nikakva slučajnost, već da predstavljaju „novu normalnost“ neproverenih klimatskih promena.“ izjavio je Den Vajs (Dan Weiss), direktor za klimatske strategije u liberalno orijentisanom Centru za američki progres (Center for American Progress).

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun (Ban Ki Moon) istakao je u svojoj izjavi povodom objavljivanja izveštaja Svetske banke, „da nas je izveštaj podsetio da se klimatske promene dešavaju upravo… sada.“ On je pozvao nacije da ostanu privržene onome što je dogovoreno u prošle godine u Durbanu, Južna Afrika, i da kreiraju novi pravno obavezujuć dogovor o klimatskim promenama do 2015. godine. U Kataru je inače 26. novembra počela nova runda pregovora u okviru Okvirne konvencije Ujedninjenih nacija o klimatskim promenama (U.N.  Framework Convention on Climate Change) na kojoj učestvuje 190 država.

Rejčel Kajt na kraju ističe da je izveštaj Svetske banke važan za njen rad u zemljama u razvoju, jer omogućava uvid u ono što donosi budućnost. Time se otvara mogućnost da se na vreme izgradi infrastruktura koja bi bila otporna na klimatske promene. „Znanje o klimatskim promenama postoji, ali još uvek nedostaje politička volja“. zaključuje ona.

O autoru
TajmLajn