Ekologija
Sada čitate
Svetski dan zaštite životne sredine
Sadržaji

Na današnji dan, 5. jun, u celom svetu, kroz razne aktivnosti i kampanje, obeležava se Svetski dan zaštite životne sredine. Ovaj datum je odredila Genaralna skupština UN kao znak sećanja na Konferenciju o zaštiti životne sredine koja je 1972. u Stokholmu okupila predstavnike 113 država koji su priredili zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine. Zanimljivo je da je predlog da se 5. jun proslavlja kao Dan zaštite životne sredine dala delegacija Jugoslavije.

O tome u kojoj meri je izjava iz Stokholma pretočena u konkretne aktivnosti moglo bi itekako da se diskutuje, ali u svakom slučaju, Svetski dan zaštite životne sredine je tu da skrene pažnju javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine.

Svetski dan zaštite životne sredine je globalni dogadaj i obeležava se na svim kontinentima. Vlade, pojedinci, nevladine organizacije, lokalne zajednice, preduzetnici i mediji organizuju različite akcije kojima ističu svoje opredeljenje prema zaštiti i unapredenju životne sredine i potrebu za promenom mišljenja i ponašanja.

Ovaj dan se obeležava brojnim aktivnostima kao što su stručni i naučni skupovi, aktivnosti na lokalnom nivou kao što su šetnje, sadnja drveća, biciklističke vožnje, koncerti, izložbe, festivali, takmičenja u školama, kampanje čišcenja i recikliranja…

picjumbo.com_HNCK5421

Svetski dan zaštite životne sredine je prilika da se motivišu pojedinci, organizacije i preduzeća da preuzmu pozitivne korake u zaštiti životne sredine u svojim domovima, školama i na radnim mestima, ali i da teže usvajanju načina života u skladu sa prirodnom okolinom. Na ovaj način skreće se pažnja na posledice pojedinih ljudskih aktivnosti koje ugrožavaju život na planeti, kao što su zagađivanje vazduha, voda, uništavanje šuma, nestanak velikog broja živih vrsta…

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine je “Šume: Priroda na usluzi” i ona naglašava uticaj koje šume imaju i neraskidivu vezu izmedu kvaliteta života ljudi i zdravlja šumskih ekosistema.

Šume pokrivaju trećinu kopnene mase zemlje, one obavljaju vitalne funkcije planete Zemlje i igraju ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, ublažavajući ih, oslobađanjem kiseonika i trošenjem ugljen dioksida. One stvaraju plodno zemljište, sadrže najviše biološki različitih ekosistema na kopnu i stanište su za više od polovine kopnene flore i faune.

Uprkos neprocenjivim ekološkim, zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim dobitima koje imamo od šuma, nastavlja se njihovo krčenje alarmantnom brzinom. Svake godine se uništi 13 miliona hektara šuma, što je jednako površini Portugala.

Potencijalni prelazak na korišcenje obnovljivih izvora energije bio bi deo rešenja, ali da bi došlo do takvih promena, potrebno je da očuvanje šuma postane univerzalni politički prioritet. Zanimljivo je da je Indija, zbog akcija velikih razmera sprovedenih na području pošumljavanja, određena za ovogodišnjeg domaćina Svetskog dana zaštite životne sredine.

O autoru
TajmLajn