Mir je bila sovjetska, a kasnije ruska svemirska stanica koja se nalazila u niskoj Zemljinoj orbiti od 1986. do 2001. godine. To je bila prva modularna svemirska stanica montirana u orbiti, a njena izgradnja je trajala deset godina, od 1986. do 1996.

Njena izgradnja zvanično je započeta 20. februara 1986. kada je raketom Proton-K sa kosmodroma u Bajkonuru lansiran osnovni modul stanice, DOS-7. Do 1996. stanica Mir je dobila još šest modula različite namene: 1987. Kvant 1 (astrofizički modul), 1989. Kvant 2 (modul za proširenje), 1990. Kristal (tehnološki modul), 1995. Spektar (energetski modul), 1995. američki modul za pristajanje Spejs Šatlova i 1996. Priroda (modul za [...]

Eksplorer 6 je bio američki satelit, koji je lansiran u orbitu 7. avgusta 1959. godine. Sferičnog oblika, napravljen je da proučava zračenje različitih energija i galaktičko kosmičko zračenje zarobljeno u višim slojevima Zemljine atmosfere, kao i širenje radio-talasa u toj oblasti, geomagnetizam i fluks mikrometeorita. Na njoj su se nalazila i četiri solarna panela koji je trebalo da pune baterije dok je letelica u orbiti.

Svi eksperimenti koji su bili ugrađeni u sondu, osim televizijskog skenera, imali su dva tipa izlaznih podataka, analogni i digitalni. Dva VHF – Very High Frequency transmitera za vrlo visoke frekvencije (između 30MHz i 300MHz) korišćeni su za slanje [...]

Međunarodna svemirska stanica je 16. maja 2016. odradila svoju 100.000 orbitu oko Zemlje. Od kada je lansiran prvi modul, 20. novembra 1998. tokom ovih 18 godina ISS je prevalio više od 4,25 milijarde kilometara, što otprilike odgovara udaljenosti između Zemlje do Neptuna. To je takođe ekvivalentno sa 10 kružnih putovanja od Zemlje do Marsa, računajući prosečnu udaljenost između te dva planete.

Svemirska stanica se kroz svemir kreće brzinom od 28.163 km/h, što znači da Zemlju obiđe svakih 90 minuta, odnosna da svaki dan prođe kroz 16 zora i 16 sutona.

Članovi NASA-inog tima koji rukovodi Kepler misijom su na konferenciji za novinare, održanoj 10. maja objavili podatak da je u okviru ove misije potvrđeno postojanje 1.284 nove planete.  Ovo je rekordni broj planeta koje su pronađene odjednom, ali ne bi bio sam po sebi toliko zanimljiv da ne donosi neke drugačije poglede na svemir.

Analize pomoću Kepler teleskopa su vršene u julu 2015. godine i tada je identifikovano čak 4.302 potencijalne planete da bi se na kraju došlo do nešto „skromnijeg“ broja od 1.284 onih koje ispunjavaju uslove da ih nazovemo planetama, ili makar 99 odsto planetama koliki je postavljen kriterijum. Što se preostalih  kandidata za planete tiče, samo je [...]