Ekologija
Sada čitate
Ubrzano zagrevanje zapadnog Antarktika

Poslednjih meseci sve učestaliji su izveštaji o topljenju leda sa Grenlanda i smanjenju bele površine Arktika, pa i mogućnosti otvaranja čuvenog severno-zapadnog vodenog prolaza između Evrope i Azije (prvi put otkako se vrše satelitska snimanja tog područja). Nekako je za sve to vreme izgledalo da Antarktik deluje kao protivteža u svojoj ledenoj staloženosti na suprotnoj strani zemljine kugle. Međutim, daleko od toga da klimatske promene nisu stigle i na južni pol čije bi topljenje moglo dovesti do još ozbiljnijih posledica po ostatak planete. Dok je u slučaju Arktika veći deo leda već bio u vodi. na Antarktiku je najveći deo leda na kopnu, tako da kada ta nova masa u tečnom stanju dospe u okolni okean možemo očekivati ozbiljnije povišenje nivoa svetskih mora.

Posebnu brigu predstavlja najnoviji izveštaj koji je objavljen 23. decembra u onlajn izdanju Prirodne geonauke (Nature Geoscience). Ovaj izveštaj se odnosi na merenja temperature u stanici Bird (Byrd station) na zapadnom Antarktiku u periodu od 1958. do 2010. godine. Za to vreme prosečna temperatura je porasla za 2,4 stepena što je gotovo dvostruko više nego što su to ranije, indirektne studije pokazivale. „To je velika brojka – gotovo velika kao i kod drugih lokacija na planeti gde je zabeležen najveće zagrevanje.“ istakao je u studiji jedan od koautora, Dejvid Bromvič (David Bromwich) polarni naučnik sa Državnog univerziteta Ohajo iz Kolumbusa (Ohio State University). „Bili smo zaista iznenađeni.“

Područje gde se nalazi stanica Bird najviše se zagreva tokom zime i proleća, ali su Bromvič i njegove kolege uočile da je došlo do statistički značajnog povećanja temperature i tokom leta. Ako je to tačno, onda se i zaleđena unutrašnjost Antarktika bliži trenutku kada će početi da se topi. To je potencijalno veoma opasno, kako ističu naučnici, jer led zapadnog Antarktika drži „zarobljeno“ više vode nego ceo Grenland. Led koji se inače sa oba ova područja već otopio podigao je u poslednje dve decenije nivo mora za nekih 11 milimetara.

Zbog toga se naučnici trude da utvrde šta se tačno dešava na Antarktiku, da li se on zagreva ili ne. Za pojedine delove istočnog Antarktika je utvrđeno čak i da se hlade, dok se područja uz obalu i na Antarktičkom poluostrvu zagrevaju. Jedino su zapisi o kretanju temperature na zapadnom Antarktiku bili proređeni i previše nepouzdani. Američka mornarica je osnovala stanicu Bird 1957. kao deo Međunarodne geofizike godine i tamo su vremenski uslovi beleženi sve do 1975. Stanica je zatim napuštena, a automatizovan sistem merenja vremena započeo je 1980. Zbog te pauze i promene u načinu sakupljanja podataka mnogi naučnici su rezervisani prema zapisima sa Birda i ne žele da se oslone na njih.

Ipak, Bromvičov tim je tim podacima dao novu šansu, potaknut mnogobrojnim indirektnim zapažanjima – kao što su merenja ledenog jezgra i rupa u ledu – koja su ukazivala na zagrevanje zapadnog Antarktika. Oni su pažljivo povezali podatke sa Birda (dosta je pomoglo i to što je automatizovana stanica 2011. bila na opravci i nadogradnji instrumenata u Viskonsinu). Podacima su zatim „nahranili“ naprednu računarsku simulaciju, a uz dodatne analize podataka dopunili su nedostajuća zapažanja tako da su dobili do sada najbolju moguću procenu situacije na zapadnom Antarktiku.

Ono što se dešava na Birdu, na žalost ne ostaje samo na Birdu. Temperature kod stanice se pažljivo upoređuju sa temperaturama na širem području zapadnog Antarktika. Postoji realna bojazan da se ledena kora bliži tački topljenja i to prevashodno bliže obali, gde led zalazi u okean i gde se plutajuće lednici mogu destabilizovati i razlomiti, kao što je bio slučaj sa lednikom Larsen B 2002. godine. Takva odlomljavanja mogu da doprinesu rastu nivoa mora.

„Arktik sada privlači veliku pažnju, kao što i treba“, ističe Bromvič, „ali ono što mi pokušavamo da naglasimo ovde je da moramo takođe da povedemo računa i o drugom delu Zemlje.“

Priredio: Bojan Živojinović

O autoru
TajmLajn