Učite strane jezike pomoću metode koju upotrebljavaju mala deca
Ukoliko ste zainteresovani da naučite neki strani jezik, a niste poverovali u sve one obeshrabrujuće priče kako je kasno, kako niste kupili dobru knjigu, krenuli na najkvalitetniji kurs, ili prosto “niste otišli u inostranstvo na šest meseci i naučili strani jezik k’o srpski”, naš savet vam je da promenite pristup i upotrebite neke “trikove” koje mala deca nesvesno koriste pri učenju maternjeg jezika. Metode koje je svako od nas već uspešno koristio… Naravno, sigurno ćete pomisliti da mala deca uče brže, imaju drugačiji mozak, više vremena i ko zna kakve druge prednosti, koje im omogućavaju da uče ono što odrasli ne mogu i da je zahvaljujući tome odraslima “prirodno” teže (ili čak nemoguće) da stiču nova znanja i veštine. Međutim, postoji i ogroman broj prednosti odraslih u odnosu na mališane, zahvaljujući kojima stariji mogu mnogo toga naučiti brže, kvalitetnije i sveobuhvatnije od male dece. Takođe, uprkos tome što mozak odrasle osobe radi na malo drugačiji način, to uopšte ne treba shvatiti kao hendikep u procesu sticanja znanja i veština. Ovaj tekst upravo i predstavlja pokušaj pomoći odraslima da svoj ogromni potencijal za učenje dopune sa par dečijih, godinama zanemarivanih trikova. Zato, hajde da pogledamo šta je to šta mala deca imaju u svom “pristupu” tokom pokušavanja da progovore, a šta bismo i mi mogli da preuzmemo i time pomognemo sebi tokom savladavanja nekog novog jezika: 1. Svako malo dete ima “svoju metodu” i ne potčinjava se unapred utvrđenom obrazovnom sistemu. Koliko god da ni jedno dete nije smislilo sopstveni način učenja, ipak se može reći da svako dete nesvesno prihvata znanja i veštine na način koji njemu odgovara. Bez obzira na ogroman učinak odraslih (okruženja) u procesu razvoja deteta, moramo znati i da dete uči “prema svojoj meri”, ne pokušavajući da se protivprirodno prilagođava nametnutom sistemu učenju. Da li ste spremni da nađete način koji vam najviše odgovara, bez bavljenja pričama o pravilnom i nepravilnom, ili što je najgore – “jedino pravilnom” načinu učenja? 2. Svako malo dete se zabavlja. Ukoliko vam učenje stranih jezika nije zabavno, najverovatnije je da ćete ili prekinuti sa učenjem, ili naći neki zabavniji način za dalji rad. U najgorem slučaju ćete nastaviti sa mučenjem i po ko zna koji put se uveriti da je tradicionalni koncept obrazovanja zapravo samo još jedan oblik nasilja nad decom i odraslima. Dakle, ukoliko želite da naučite bilo šta, neophodna je određena doza igre, zabave, prijatnosti, podređenosti volji onoga koji uči. I to nije ništa neozbiljno i suprotstavljeno procesu učenja. 3. Svako malo dete govori koristeći svoje raspoložive resurse i oslanja se na ono što mu je u tom trenutku poznato, bez čekanja da se ostvari određeni “level” pa da počne da se izražava. Upravo iz tih razloga mnogi stručnjaci za brzo učenje stranih jezika savetuju da čovek od prvog dana “progovori” (što ipak daje najbolje rezultate pri učenju relativno srodnih – indoevropskih – jezika). 4. Svako malo dete neprestano učestvuje i neprestano greši. I nema problem sa tim. 5. Svako malo dete je prilično bahato pri učenju i ne obazire se preterano na svaku sitnicu, padež, vreme, rod, broj i sl… Budite bahati pri učenju stranih jezika i zaboravite priče o tome kako “kada čovek nešto nepravilno počne da uči, onda mu je posle mnogo teže”, jer oni koji vam to govore često “svoj način” doživljavaju kao jedini pravilan i dobar. Sa druge strane, budite posvećeni, potpuno “okruženi” sadržajima na stranom jeziku i istrajni u učenju na način koji vam najviše prija. 6. Svako malo dete izražavanjem neprestano obnavlja naučeno, ne pokušavajući da se uklopi u vremenske okvire časova, pohađanja kurseva i čitanja knjiga. Tu opet treba napomenuti besmisleno uklapanje časova stranih jezika u školski sistem, gde deca par sati nedeljno rade strani jezik, a ostatak vremena zaboravljaju strani jezik. 7. Svako malo dete se kroz komunikaciju bori za pažnju, bliskost, ljubav, osećaj pripadnosti, jednom rečju – ono što za njega predstavlja “život”. Ukoliko imate INTERES da naučite strani jezik, ukoliko postoji komunikacija na tom jeziku koju jako želite da ostvarite, ili sadržaji na tom jeziku koje zaista želite da pratite, imate veliku šansu da ćete u tome i uspeti. Uspešnost dečijeg učenja da progovore može se pripisati i njihovoj bespomoćnosti, tj činjenici da ne postoji alternativni jezik kojim dete može stupiti u komunikaciju sa drugima. Ukoliko nemamo alternativu i neophodno nam je da progovorimo drugi jezik, ukoliko željeni sadržaj ne postoji na poznatim jezicima, a nemamo mogućnost da ga dobijemo u prevedenom obliku, ukoliko nam posao zavisi od znanja tog jezika, ili smo toliko radoznali da jednostavno “moramo da provalimo” nešto na stranom jeziku, naš interes će biti pogonska sila u procesu učenja, a sve ostalo će se već nekako uklopiti. Srećno!]]>