Ekologija
Sada čitate
Više od 30% živih vrsta na svetu je ugroženo

Biodiverzitet, ili biološka raznovrstnost, predstavlja raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na planeti u svim svojim pojavnim oblicima, predstvaljajući osnovu života na planeti i ima direktan uticaj na život svih ljudi. Ipak, svet je u poslednjih nekoliko decenija počeo da gubi vrste i staništa rastućom i zabrinjavajućom brzinom, u prvom redu zbog ljudskih aktivnosti.

Prema podacima IUCN Crvene liste ugroženih vrsta, više od 30 odsto procenjenih vrsta je pod pretnjom izumiranja, dok se sam proces izumiranja vrsta na planeti konstantno ubrzava, te je danas 1,000 do 10,000 brži nego što bi to bilo u prirodnim uslovima.

Broj vrsta biljaka i životinja, kao i ekosistema, se sve više smanjuje, a naša planeta postaje sve siromašnija prirodnim resursima: četvrtina sisara u svetu je globalno ugrožena; svaki četvrti sisar, svaki treći vodozemac i svaka osma ptica je pred nestajanjem. Za razliku od masovnih izumiranja koja su bila prouzrokovana zbivanjima iz geološke istorije naše planete, za izumiranje o kojem govorimo danas skoro isključivo je odgovorna jedna vrsta – čovek.

Biodiverzitet je mreža života i resurs je od koga zavise pojedinci, zajednice, čitave nacije i buduće generacije. Prirodne resurse naše planete čine biljke, životinje, zemljište, voda, atmosfera, čak i sami ljudi. Svi zajedno činimo deo ekosistema naše planete, što znači da ako postoji kriza biodiverziteta, naše zdravlje i sredstva za život će se takođe naći u opasnosti. Iako obuhvata oko 1 odsto teritorije Evrope, Srbija poseduje izuzetno bogat biodiverzitet. Čak 33 odsto biljnih vrsta, 38 odsto sisara ili 51 odsto vrsta ptica koje nastanjuju Evropu, nalazi se i u Srbiji. Ovako visok stepen biološke raznovrsnosti je činjenica za ponos, ali i veliku odgovornost kako bi se ona očuvala. ”, izjavila je Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.

Zaštita retkih i ugroženih vrsta, poput medveda, risa, morune, šargana, orla krstaša, stepskog božura, Pančićeve omorike, kao i njihovih staništa osnova je za zaustavljanje stope opadanja biološke raznovrsnosti u svetu. U Srbiji, zaštita i očuvanje biodiverziteta se pored primene nacionalnog zakonodavstva, obezbeđuje i primenom nekoliko potpisanih međunarodnih konvencija.

Srbija je i jedna od potpisnica Međunarodne konvencije o biološkoj raznolikosti po kojoj se obavezala da će do 2020. godine povećati ukupnu površinu teritorije pod zaštitom na 10 odsto.
Trenutno je u Srbiji zaštićeno samo 6,5 odsto teritorije, što je znatno ispod proseka. Ne samo da je potrebno povećati broj i površinu zaštićenih područja, nego je i neophodno unaprediti stanje u već zaštićenim područjima”, dodala je Dimović.

U borbi za rešavanje problema planete, potrebno je povećati broj i površinu zaštićenih područja i zaustaviti neodrživo korišćenja prirodnih resursa. Za zaštitu biodiverziteta, takođe je važno implementirati „ekosistemski pristup“ kao strategiju za integralno upravljanje zemljom, vodom biljnim i životinjskim resursima, koja promoviše zaštitu i održivo korišćenje prirodnih resursa. Neophodno je da u svakodnevnom životu brinemo o životnoj sredini koja nas okružuje, da smanjimo ekološki otisak, odnosno ublažimo uticaj našeg načina života na prirodu. Ljudi su deo bogatstva prirode i jedini imaju moć da je zaštite ili uništite. Mi, ljudi, nemamo izbora hoćemo li ili ne zaštiti biodiverzitet. Moramo to učiniti, naše zdravlje i naši životi zavise od prirode.

Izvor: WWF Srbija

O autoru
TajmLajn