Vremeplov
Sada čitate
4. maj: Izumitelj klavira
Sadržaji

Pre ravno 360 godina, na današnji dan, u Padovi, koja je tada pripadala Mletačkoj republici, rođen je Bartolomeo Kristofori. Google je u čast te godišnjice ukrasio svoj pretraživač još jednim simpatičnim „dudlom“ koji dočarava najvažniji doprinos Bartolomea – izum modernog klavira.

Negde početkom 18. veka, u svojoj 33. godini života Bartolomeo dolazi u službu kod princa Ferdinanda de Medičija, velikog vojvode Toskanskog i (što je još važnije) člana znamenite porodice Mediči koja je vladala Firencom od 14. do 18. veka. Iako danas nisu poznati događaji koji su prethodili zapošljavanju Bartolomea kod princa Ferdinanda, zna se da je na dvoru budući izumitelj klavira imao pune ruke posla brinući se o brojnim muzičkim isntrumentima u prinčevom posedu. Pretpostavlja se i da je jedan od najvažnijih zadataka Bartolomea bio da konstruiše nove instrumente, što je na kraju rezultovalo i pojavom klavira.

Nesumnjivo je da bi bez klavira muzička istorija bila bitno drugačija. Ovaj instrument, koji se danas uspešno provlači kroz gotovo sve muzičke žanrove i pravce, bio je važan instrument u stvaralaštvu Betovena, Mocarta, Hajdna, Bramsa, Mendelsona, Šumana. Treba li uopšte podsećati na virtuoza kakav je recimo Franc List.

Bartolomeo Cristofori

Bartolomeo Cristofori

Ali, vratimo se na Bartolomea Kristoforija, koji se smatra izumiteljem i nekih drugih instrumenata sa dirkama kao što su spinet i ovalni spinet. Bartolomeo je sa klavirom napravio pravu revoluciju jer je to bio prvi instrument sa dirkama kod kojeg se ton nije dobijao korišćenjem mehanizma gavranovih pera koja su okidala žice. Kod klavira je upotrebljen sistem „čekića“ koji udaraju u žicu i proizvode zvuk. Ovo rešenje omogućilo je izvođačima ne samo da odsviraju različite note, već i da kontrolišu jačinu zvuka, odnosno da proizvedu i tihe i glasne tonove po želji.

Nije poznato koliko je klavira za života napravio Bartolomeo, koji je preminuo 1731. u 76. godini života, ali je poznato gde se nalaze tri primerka koje je izradio dvadesetih godina 18. veka. Prvi je napravljen 1720. i trenutno se nalazi u Njujorku, u muzeju Metropolitan, ali je tokom godina bio značajno dorađivan tako da se razlikuje od onoga za šta se pretpostavlja da je originalna osnova. Drugi klavir potiče iz 1722., nalazi se u Rimu u Nacionalnom muzeju muzičkih instrumenata (Museo Nazionale degli Strumenti Musicali), ali su ga oštetili crvi i nije u ispravnom stanju. Treći datira iz 1726, trenutno se nalazi u Muzeju muzičkih instrumenata Univerzitetu u Lajpcigu (Leipzig University’s Musikinstrumenten) i iako nije u upotrebljivom stanju sačuvani su trajni snimci zvuka koji je proizvodio.

Osnovni princip rada Pianoforte

Način rada Pianoforte

Inače, za godinu rođena modernog klavira, na osnovu poznatih dokumenata, smatra se 1700. godina. Ipak, klavir je postao poznat u široj javnosti tek 1711. kada ga je nadahnuto opisao poznati pesnik i novinar Scipione Mafei. On je Kristoforijev instrument nazvao „gravicembalo col piano, e forte“ (cimbalo sa mekim i glasnim), iz čega je potekao i konačan naziv ovog instrumenta – piaonoforte.