Knjige, TV, filmovi
Sada čitate
Za čitanje: Budućnost uma
0

Novu rubriku na sajtu posvećenu knjigama iz sfere popularizacije nauke i tehnologije otvaramo prošle godine predstavljenim delom jednog od trenutno najpopularnijih i komercijalno najuspešnijih autora Mičio Kakua (Michio Kaku).

Na „Budućnost uma“ (The Future of the Mind) može se gledati i kao na nastavak njegove prethodne knjige, Fizika budućnosti, (Physics of the Future). I dok je Kaku kroz „Fiziku“ poveo čitaoce na uzbudljivo putovanje kroz naučnu fantastiku za koju veruje da će postati naučna stvarnost, u „Umu“ zalazi u još čudnije područje – nauku svesti. Kaku pre svega smatra da misterije uma uskoro više neće biti tako misteriozne i to zahvaljujući poplavi novih neuronaučnih tehnologija.

michio-kaku-vulcan-mind-meld

Kroz svoju novu knjigu Kaku nas vodi u laboratorije u kojima istraživači proučavaju mikroskopsku dinamiku moždanih veza. Na primer, uz pomoć funkcionalne magnete rezonance (functional magnetic resonance imaging, ili skraćeno fMRI), koja beleži aktivnost neurona, istraživačima je pošlo za rukom da snime kako se mozak aktivira kada se prikažu fragmenti video snimka. Na taj način naučnici mogu da odrede kakva će biti reakcija neurona neke osobe kada vidi različite stvari. Sa tako kreiranim „rečnikom“ neuronskih reakcija naučnici bi mogli da kreiraju približnu kopiju filma zasnovanu isključivo na snimljenim aktivnostima mozga. A u krajnjoj instanci na osnovu fMRI snimaka mogli bi da se rekonstruišu i nečiji snovi.

michio_kaku_cover

I to je samo deo onoga o čemu Mičio Kaku piše u svojoj najnovijoj knjizi, koja se samo par meseci nakon svetske premijere našla i pred domaćim čitaocima u izdanju Heliksa. Evo i šta sam autor u uvodu „Budućnosti uma“ poručuje čitaocima:

„Dve najveće misterije u svekolikoj prirodi jesu um i vasiona. Zahvaljujući našoj moćnoj tehnologiji, u stanju smo da fotografišemo galaksije daleke milijarde svetlosnih godina, upravljamo genima koji kontrolišu život i prodremo u privatnost atoma, ali um i univerzum nam i dalje izmiču i draže nas. Najtajanstvenije i najfascinantnije su granice znane nauci.

Ako poželite da iskusite veličanstvenost kosmosa, dovoljno je da za noći usmerite pogled ka nebesima što plamte od milijardi zvezda. Otkad su naši preci prvi put opazili blistavost zvezdanog neba muče nas ova večna pitanja: otkud sve to potiče? Šta sve to znači?

Poželite li da iskusite misteriju ljudskog uma, dovoljno je da pogledate svoj odraz u ogledalu i da se zapitate: šta se skriva iza naših očiju? To pokreće pitanja koja nas neprestano muče. Imamo li dušu? Šta se dešava s nama posle smrti? Ko sam, uopšte, „ja“? I, što je najvažnije, tako stižemo do konačnog pitanja: gde je naše mesto u velikoj kosmičkoj šemi? Istaknuti viktorijanski biolog Tomas Haksli jednom je rekao: „Pitanje nad pitanjima za čovečanstvo, problem iza svih ostalih i najzanimljiviji od svih njih jeste određivanje čovekovog mesta u Prirodi i njegov odnos s Kosmosom“.

Galaksija Mlečni put broji stotinu milijardi zvezda, koliko je otprilike i neurona u našem mozgu. Moguće je da biste morali preći put od trideset osam biliona kilometara, do prve zvezde van našeg solarnog sistema, ne biste li našli objekat složen koliko i ono što nosite na ramenima. Um i vaseljena su najveći naučni izazov, a među njima postoji čudan odnos. S jedne strane, predstavljaju potpune suprotnosti. Jedno je prostranstvo spoljnog svemira u kome nailazimo na čudne obitavaoce: crne rupe, eksplodirajuće zvezde i galaksije koje se sudaraju. Drugo se odnosi na unutrašnji univerzum u kome su naše najintimnije i najprivatnije nade i želje. Um je blizu koliko i naša naredna misao, a ipak, često nemamo predstavu kako da ga smisleno objasnimo.

Međutim, iako ih zbog svega toga možda možemo smatrati suprotnostima, imaju zajedničku istoriju i narativ. Odvajkada, dokle nam sećanje seže, prati ih praznoverje i magija. Astrolozi i frenolozi su tvrdili da im se smisao univerzuma otkriva u svakom sazvežđu zodijaka i u svakoj kvrgi na našoj glavi. Uz to, čitače misli i proroke su tokom godina naizmenično slavili i kudili.

michio-kaku-chalkboard

Ipak, to mi je [kao detetu] zagolicalo maštu i nisam mogao odoleti a da sâm ne eksperimentišem s telepatijom, pokušavajući da pročitam misli drugih ljudi što jače se koncentrišući. Zatvorivši oči i upirući se, pokušavao sam da „čujem“ šta drugi ljudi misle i da snagom misli pomeram predmete po sobi.

Nisam uspeo.

Možda su negde telepate i hodile Zemljom, ali ja nisam bio jedan od njih. Posle izvesnog vremena počeo sam da uviđam da su čudesni poduhvati telepata bili verovatno nemogući – barem bez pomoći sa strane. Ali u godinama koje su usledile naučio sam još jednu lekciju: da bi se dokučile najveće tajne univerzuma, nisu potrebne telepatske niti natčovečanske sposobnosti. Dovoljno je imati otvoren, odlučan i radoznao um. Posebno ako želite da saznate mogu li se načiniti čudesne sprave iz naučnofantastičnih dela, neophodno je da se posvetite naprednoj fizici. Da biste shvatili gde je granica između mogućeg i nemogućeg, morate razumeti zakone fizike.“

Na sajtu Heliksa možete naći i odlomak iz knjige „Budućnost uma“ u PDF formatu.

O autoru
TajmLajn