Zanimljivosti
Sada čitate
Zanimljivosti iz kartografije
0

Danas se smatra da izrada karata i mapa potiče iz najranijih vremena ljudske istorije i da je vezana za razvoj pisma. Iako nije poznato kada je napravljena prva karta, jedna od najstarijih sačuvanih je naslikana na zidu Čatal Hejuka u srednjoj Anatoliji (današnja Turska), a potiče od oko 6200. pre naše ere, dakle iz Kamenog doba.

Sa širenjem spoznaje o svetu koji nas okružuje, rasla je preciznost, kvalitet i detaljnost predstavljanja Zemljine površine ili nekog njenog dela. Naravno, sa definitivnim otkrićem da je naša planeta loptastog oblika, a ne ravna ploča, i sa ekspanzijom evropskih istraživačkih pohoda, karte počinju da dobijaju svoj današnji izgled i sadržaj.

Mapa sveta iz 1482. bazirana na koordinatama iz Ptolomejeve Geografije

Mapa sveta iz 1482. bazirana na koordinatama iz Ptolomejeve Geografije

Ipak sa otkrićem izgleda naše planete počinju da iskrsavaju novi problemi vezani za to kako da se pravilno prenese izgled površine sa trodimenzionalne kugle na dvodimenzionalnu površinu. Najpoznatija i, još uvek, najrasprostranjenija projekcija Zemljine površine potiče iz 16. veka i delo je flamanskog kartografa i geografa Gerardusa Merkatora.

Merkatorava mapa sveta iz 1559.

Merkatorava mapa sveta iz 1559.

Merkatorova projekcija je cilindrična kartografska projekcija koja je postala standardna u nautičkoj upotrebi zbog svoje mogućnosti prikazivanja linija konstantnog kursa (loksodroma) kao pravolinijskih segmenata. Budući da je linearna mera konstantna u svim smerovima oko bilo koje tačke, očuvani su uglovi i oblici malih objekata. Sa druge strane, Merkatorova projekcija značajno iskrivljuje veličinu i oblik velikih objekata i sa povećanjem mera od ekvatora prema polovima one postaju beskonačne. Tako su recimo Afrika (koja je u stvarnosti skoro 14 puta veća) i Grenland na Merkatorovoj projekciji prikazane kao da su približno iste veličine.

Krajem 19. veka Džejms Gal je osmislio novu projekciju koja se pokazala kao mnogo preciznije predstavljanje površine naše planete. Gal je bio sveštenik koji se zanimao za astronomiju, a njegova projekcija je dobila mnogo veći javni značaj tek šezdesetih godina 20. veka. I to tako što je Arno Peters, nemački istoričar koji je karijeru započeo proučavanjem američkih filmova, objavio, po sopstvenoj tvrdnji, najprecizniju mapu sveta. Peters nije bio zadovoljan dotadašnjim mapama zbog njihovog izrazitog evrocentrizma – ne samo što je Evropa bila centar sveta, već je i njena površina prikazana znatno većom nego što je to slučaj u stvarnosti.

Gel-Petersova projekcija

Gel-Petersova projekcija

Peters je u startu bio kritikovan zbog same činjenice da je Gal sličnu projekciju objavio gotovo vek ranije, ali je ipak uspeo da proda više od 80 miliona primeraka svoje karte. Ova projekcija je bila na udaru kritike i zbog političkih implikacija, jer su zemlje „trećeg sveta“ prikazane mnogo veće nego što je to bio slučaj na Merkatorovoj projekciji. Peters je, inače, 1989. objavio i svoj atlas sveta koji je u tom trenutku bio jedini atlas sa prikazom svih područja u istoj razmeri. Mape bazirane na Gal-Petersovoj projekciji promovisao je i UNESCO, a zanimljivo je i da su danas u širokoj upotrebi u britanskim školama.

Pored ove dve projekcije postoji još nekoliko desetina različitih projekcija namenjenih različitim vidovima upotrebe (neke od tih projekcija su zaista čudnog oblika), a jednu njihovu zgodnu listu možete naći na Vikipediji.

Na kraju da pomenemo još jednu zanimljivost. Google Maps naime trenutno koristi Merkatorovu projekciju koja se, uprkos pomenutim distorzijama mera, pokazala kao prikladnija za interaktivnu kartu sveta na kojoj je moguće zumiranje spojenih lokalnih karata. Tada dolazi do relativno manje distorzije zbog konformne prirode projekcije (konformno znači da se čuva lokalni oblik).

Ova priča ni izbliza nije pokrila sve aspekte kartografije, ali smo pokušali da vam prenesemo ono što najviše „bode oči“ kada se govori o preciznosti projekcije. Na kraju, pogledajte i ovu zanimljivu video animaciju iz koje se vidi da mape sveta ne treba uvek uzimati zdravo za gotovo.