Ekologija
Sada čitate
Zaštita prirode samo na papiru

Više od polovine evropskih zaštićenih područja su zaštićena samo na papiru, a brojne članice EU kasne u sprovođenju adekvatnih mera zaštite, navodi se u novom izveštaju WWF-a. Studija takođe pokazuje da zaštićene vrste i lokalne ekonomije imaju jasne dobrobiti kad Evropska Komisija i lokalne vlasti sprovode pravovremene i efektivne mere.

Evropska Komisija nedavno je potvrdila da su Direktiva o pticama (EU Birds) i Direktiva o staništima dva najznačajnija evropska akta na temu zaštite prirode i da je neophodno ulagati dalje napore kako bi se poboljašala njihova efektivnost. Novi izveštaj WWF-a „Suzbijanje parkova na papiru: Kako da evropski zakoni rade“ nudi dobar pregled ključnih problema na terenu kao i praktična rešenja da bi se oni prevazišli. Povećanje površine zaštićenih morskih područja, efektivne mere i planovi za sva prirodna područja, povećana ulaganja, bolji monitoring i sprovođenje zakonskih obaveza prepoznati su kao ključne aktivnosti u cilju bolje zaštite i obnove evropske prirode.

Evropsko zakonodavstvo u oblasti zaštite prirode je među najstrožim u svetu, ali uprkos tome mi svakodnevno gubimo vrste i staništa zbog nekontrolisanog industrijskog razvoja. Zaštita na papiru je beznačajna ako nije podržana dobrim upravljanjem i adekvatnim finansiranjem na terenu. Ovaj izveštaj otvara oči o tome šta sve evropske institucije i vlasti zemalja članica moraju pod hitno da urade kako bi zaustavili ugrožavanje prirode i nastavili put prema mnogo odgovornijoj upotrebi prirodnih resursa,” izjavio je Andreas Baumuler, šef odseka za prirodne resurse u WWF EU kancelariji za zagovaranje.

Kako izveštaj pokazuje, jedinstvena prirodna područja kao što su vlažna staništa, netaknute planine i reke, i morska područja ugroženi su zbog rupa u zakonu, nedostatka adekvatnih procena uticaja na životnu sredinu i nedoslednih ili neodgovarajućih planova za upravljanje. To ostavlja otvorena vrata za štetne projekte intenziviranja rečne plovidbe koje isušuju vlažna staništa Donjana u Španiji, izgradnja velikog skijališta u Nacionalnom parku Pirin koja ugrožava opstanak mrkih medveda i nelegalne hidrocentrale na Tarcu planini u Rumuniji. Kršeći evropske direktive za zaštitu prirode, masovni turizam ugrožava i plaže u Grčkoj gde jaja polažu  glavate morske kornjače, dok destruktivni načini ribolova dovode u rizik korale, meduze i kitove u Severnom moru.

Sa druge strane, izveštaj takođe navodi i primere dobre prakse koji se već sprovode u brojnim zaštićenim područjima sa višestrukim dobrobitima za biljni i životinjski svet, lokalno stanovništvo i njihovu ekonomiju. Jaka saradnja između lokalnih vlasti i privatnog sektora je uspela na primer da unapredi park prirode u Austriji Tiroler Lechtal i od njega napravi simbol lokalnog ponosa i prirodne turističke destinacije; zahvaljujući pritisku Evropske Komisije i sezonskoj zabrani  ribolova u Finskoj, brojnost jedne od najređih vrsta foka u svetu se oporavlja; male lokalne zajednice ribara u Italiji uspešno učestvuju u upravljanju morskog zaštićenog područja Tore Guaćeto, sa velikim porastom prihoda.

Javni i politički uspeh kampanje „Uzbuna za prirodu“, koju je sproveo WWF sa partnerskim organizacijama pokazala je da zaštita prirode treba da bude u srcu Evropske Unije. „Rad sa prirodom ima momentalne opipljive dobrobiti za ljude i ekonomiju, i to mora biti glavna pokretačka snaga za buduće promene naše poljoprovrede, energetike i transporta,” zaključila je Ženevijev Pons, direktorka WWF European Policy Office.

Izvor: WWF Srbija

O autoru
TajmLajn