Bil Gejst o budućnosti veštačke inteligencije
Bill Gates) je pokazao određenu zabrinutost u vezi ove teme kada je krajem januara učestvovao na svojoj trećoj po redu sesiji „Pitaj me bilo šta“ (Ask me anything ili skraćeno AMA) na sajtu Reddit. Tom prilikom je osnivač Microsoft-a odgovarao na pitanja koja su postavljali korisnici iz celog sveta, a bila su vezana za filantropiju i tehnologiju.
https://www.youtube.com/watch?v=9p4bm-RAlLA
Na otvaranju „konverzacije“ Gejts nas je odmah upoznao sa time kakvog je ukusa voda napravljena od ljudskih izlučevina. Ukratko: „Kao kada pijete bilo koju drugu vodu, s time što se ljudi malo uznemire oko cele ideje“. Gejts je iskoristio priliku i da skrene pažnju na godišnje pismo koje je objavio zajedno sa suprugom i u kojem su izneli svoju viziju da će se u narednih 15 godina život ljudi u siromašnim zemljama unaprediti brže nego ikada ranije.
Ali da se mi vratimo na našu temu – veštačku inteligenciju i naš budući život sa njom, odnosno na Gejtsova razmišljanja o toj problematici. On je pre svega siguran da ćemo već u narednih tridesetak godina živeti okruženi velikim brojem robota. Do tada očekuje da će većina sadašnjih tehničkih ograničenja (vid, hodanje, prepoznavanje govora) biti rešena, tako da će biti moguća izrada robota koji će svojim ponašanjem veoma podsećati na ljude. Time bi se otvorile i velike mogućnosti za primenu robota u svakodnevnom radu. Svoju teoriju Gejts je potkrepio saradnjom sa svojom matičnom kompanijom, Microsoft, i razvoj „ličnog agenta“ koji će pomagati ljudima da zapamte manje bitne stvari.
Nešto o toj viziji Microsoft-a možete saznati u okviru teksta pod naslovom „Da li roboti mogu da imaju socijalnu inteligenciju?“ (Can Robots Have Social Intelligence?) koji je objavljen još u aprilu prošle godine na stranicama Microsoft Reserach sajta. U ovom slučaju reč je o zgodnom robotu (tj. slici na ekranu) koji dočekuje goste i upućuje ih na željene lokacije u zgradi.
Poenta je da robot prilikom dolaska čoveka uspostavlja kontakt očima, čime se podiže „realizam“ i „ljudskost“ kontakta, a zatim pita da li je posetiocu potrebna pomoć oko snalaženja u zgradi. Ako ga pitate gde se nalazi određena osoba, robot odgovara glasom i pomoću svojih „ruku“ vas upućuje u odgovarajućem pravcu – čime oponaša uobičajenu ljudsku gestikulaciju.
Ipak, Gejst se priključio Elonu Masku i Stivenu Hokingu (Stephen Hawking) u njihovim naporima da se ukaže na potencijalne probleme koje bi veštačka inteligencija mogla doneti. Oni smatraju da je opasnost itekako stvarna jer postoji mogućnost da roboti neće biti u stanju da naprave razliku između dobra i zla na način na koji to rade ljudi (što ni ljudima baš ne ide od ruke u zabrinjavajuće velikom broju slučajeva – prim. ur.).
[caption id="attachment_2853" align="alignleft" width="450"]
Pres konferencija Bil Gejtsa na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu – swiss-image.ch/Fotografija: Andy Mettler[/caption]
“Ja spadam u tabor onih koji su zabrinuti zbog super inteligencije. Prve mašine će za nas obavljati puno posla i neće biti super-inteligentne. To bi trebalo da bude pozitivno ako budemo dobro upravljali” napisao je Gejts. „Nekoliko decenija nakon toga inteligencija bi mogla da postane dovoljno snažna da nas zabrine. Slažem se sa Elonom Maskom i drugima u vezi toga i ne razumem zašto pojedini ljudi nisu zabrinuti.“
Podsećanja radi navodim i intervju koji je Stiven Hoking dao u decembru prošle godine, a u kome je, slično Gejtsu, istakao da su se primitivne forme veštačke inteligencije, koje sada imamo, pokazale veoma korisnim, ali „mislim da bi razvoj pune veštačke inteligencije mogao da dovede do kraja ljudske rase.“
Što se tiče Gejtsove seanse na Reddit-u zanimljiv je i njegov pogled na još jedan dosta aktuelan problem interakcije ljudi i tehnologije – da li nas ona, tj. njena sve masovnija upotreba, čini glupljim. Na pitanje da li je tehnologija učinila mase manje inteligentnim, Gejts je odgovorio: „Tehnologija ne čini ljude manje inteligentnim. Tehnologija pomaže ljudima da dođu do boljih odgovora na svoja pitanja kako bi ostali još znatiželjniji. Ona olakšava da se spozna više tema koje bi mogle da daju veoma važan doprinos u rešavanju kompleksnih problema.„]]>