loading...
Sponser
0 2

Brodom preko Severnog pola do 2040.

Mapa Arktika (Slika: PNAS/Smith and Stephenson) Ukoliko se sadašnji trend nastavi moguće je da će se opcije za prevoz robe preko Arktika dodatno proširiti. Sudeći po izveštaju objavljenom 4. marta u Zborniku Nacionalne akademije nauka SAD (Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America) do 2040. će postati moguće ploviti i legendarnim Severozapadnim prolazom (prikazan je na levoj strani mape duž obale Kanade i Aljaske). Pri tome će pojedinim letima to biti moguće obaviti i normalnim prekookeanskim brodovima bez dodatnog ojačanja trupa za lomljenje leda. Najveće iznenađenje, međutim, predstavlja to što će u pojedinim periodima ojačanim brodovima biti moguće da plove direktno preko Severnog pola – što je i najkraći mogući kurs preko Artktika. Sve to će biti moguće „zahvaljujući“ ubrzanom porastu temperature na Artktiku koji je u poslednje dve decenije čak i brži nego na ostatku planete. Iako polarni i dalje raste tokom zime, a smanjuje se u letnjem periodu opšti trend je da se ukupna količina leda smanjuje – što se jasno vidi i u video klipu. U budućnosti to će ojačanim brodovima otvoriti mogućnost prolaska kroz slabiji led, dok će normalnim brodovima proširiti krstarenje koridorima bez leda. http://www.youtube.com/watch?v=dKbWN5YpgIU&feature=player_embedded Nova studija koju su sproveli Lorens Smit (Laurence Smith) i Skot Stivenson (Scott Stephenson) sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu (UCLA) koristi klimatske modele kako bi se utvrdili trendovi koji menanju arktičke plovne puteve u periodu od 2040. do 2059. Oni su razmatrali teoretske ledene uslove u okviru klimatskih scenarija objavlljenih u najnovijem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene Ujedinjenih nacija (UN’s Intergovernmental Panel on Climate Change). U jednom scenariju data je pretpostavka da će srednji nivo gasova zelene bašte nastaviti da raste manjom ili srednjom stopom, dok je u drugom pretpostavljeno da će rast biti maksimalan. U studiji je ispitano i kakve će biti navigacione mogućnosti za dva različita tipa brodova: polarnu klasu 6 za razbijanje leda i normalne prekookeanske brodove. Analiza ovih scenarija pokazala je da će u oba slučaja Serverna morska ruta – kroz koju već sada prolaze ojačani brodovi u kasnim letnjim mesecima – postati još šira i otvarena tokom dužeg vremenskog perioda i sa više mogućih geografskih ruta. Proširivanje prolaza omogućiće brodovima da idu rutama koje su dalje od ruske obale i bliže Severnom polu, čime će biti skraćeno putovanje, ali i omogućena plovidba brodovima bez ojačanja i bez pratnje ledolomaca. Ledolomac Polar Star Na kraju, direktan kurs preko Severnog pola – koji trenutno preprečuje led koji je na pojedinim mestima debeo i 20 metara – mogao bi takođe da postane moguć za polarne brodove klase 6 i to tokom letnjih meseci toplijih godina. Kako ističu istraživači najveće iznenađenje koje je ova studija donela, nije samo to što će se plovni putevi preko Arktika dramatično promeniti i to za manje od tri decenije, već i činjenica da će do te promene doći bez obzira kolika će biti emisija ugljen dioksida u narednom periodu – čak i da bude smanjena na najmanju meru do sredine ovog veka dostićićemo kritičnu tačku kada će srednje opremljenim ledolomcima biti moguće da plove praktično kuda god hoće. Izvor: Smithsonian.com (Priredio: B. Živojinović)]]>