Nauka
Sada čitate
CPN tribina o Slovenima
Sadržaji

Tribina Centra za promociju nauke ”Ko je prvi došao na Balkan?”, koja je održana u sredu 11. februara, izazvala je ogromno interesovanje publike i medija. U Naučnom klubu CPN-a bilo je duplo više posetilaca od raspoloživih mesta za sedenje. Iako je dobar deo publike stajao gotovo dva sata, posetioci su pomno pratili diskusiju do samog kraja.

U uzavreloj atmosferi prepunog kluba, o ovoj delikatnoj temi za naše prostore, govorili su Muharem Bazdulj, književnik i novinar nedeljnika Vreme, naš najpoznatiji vizantolog profesor Radivoj Radić i evolucionistkinja Biljana Stojković. Tribinu je vodio Slobodan Bubnjević, urednik komunikacija CPN-a.

Tribina "Ko je prvi došao na Balkan?" - Foto: Centar za promociju nauke

Tribina „Ko je prvi došao na Balkan?“ – Foto: Centar za promociju nauke

Iako postoji pregršt debata na ovu temu, o njoj jedino ima smisla govoriti u naučnim okvirima, zaključio je Muharem Bazdulj. Međutim, on je naglasio da ono što ovu temu toliko dugo vremena čini aktuelnom na našim prostorima je upravo njena vulgarizacija i želja balkanskih naroda da budu makar jedan dan stariji od svojih suseda. Takođe, on navodi da poneki pseudoistorijski navodi mogu biti veoma opasni, ako počnemo ozbiljno da ih shvatamo.

Prema rečima istoričara Radivoja Radića, u ovoj oblasti postoji plodno tle za manipulaciju, jer što dublje zalazimo u istoriju imamo sve manje istorijskih artefakata. On je naglasio da je najznačajniji dokument o dolasku Slovena na Balkan tokom 6. i 7. veka delo Spis o narodima, vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita.

Takođe, profesor Radić navodi da je ovaj spis napisan u svrhe vođenja spoljne politike Vizantijskog carstva i da priče o tome da je ovo delo falsifikat nisu tačne. Prema njegovim rečima, dokument je tokom pet vekova čuvan u tajnosti i datira iz 10. veka, a ne iz 17. veka kako neki pseudo izvori navode.

MMM2521-600x398

Tribina „Ko je prvi došao na Balkan?“ – Foto: Centar za promociju nauke

 

Evolucionistkinja Biljana Stojković naglašava da je slika Evrope u genetičkom smislu veoma šarena. Prema njenim rečima, svi narodi su hibridni, iako genetičke rekonstrukcije ukazuju na obrise pojedinih grupacija u manjoj ili većoj meri. Takođe dodala je da su migracije Homo erektusa, pretka Homo sapiensa, krenule pre oko 2 miliona godina iz Afrike.

Nedavno je u Srbiji pronađen fosil ove vrste, koji datira iz perioda od pre pola miliona godina i predstavlja najstariji nalaz ljudskih predaka u ovom delu Evrope. Smatra se da je od Homo erektusa nastao savremeni čovek pre oko 200 000 godina.

Dr Stojković je iznela interesentan podatak koji govori o tome da su u proseku svake dve osobe u Evropi, koje se nalaze na udaljenosti od 2000 kilimetara, imale bar jednog zajedničkog pretka pre oko 1000 godina.

Ovaj podatak možda i najviše govori u prilog tome da o narodima u genetičkom pogledu nema mnogo smisla govoriti. Srbi kao narod su u genetičkom smislu čak bliži dinarskom tipu nego slovenskom, navodi naša poznata naučnica Biljana Stojković.

Izvor: Centar za promociju nauke

 

O autoru
TajmLajn