Nauka
Sada čitate
Evropa na sigurnom svemirskom putu

U moru vesti koje se tiču ekonomske krize i njenog uticaja na Evrozonu ovih dana je nekako promakla jedna pozitivna novost vezana za budućnost Evropske svemirske agencije (European Space Agency – ESA). U razmaku od svakih nekoliko godina ESA okuplja ministre zemalja članica kako bi se raspravljalo o budžetu za naredni period i pravcima daljih aktivnosti. Poslednji sastanak održan je 20. i 21. novembra u Napulju i okupio je 20 država članica iz EU, Kanadu (koja je pridruženi član od 1979.), osam od devet članica EU koje nisu članice ESA, predstavnike Evropske komisije kao i organizacija EUMETSTAT, EDA, EMSA, Evropska GNSS agencija i OECD.

Dvodnevni intezivni sastanci doneli su nekoliko veoma važnih odluka za budućnost svemirskih istraživanja finansiranih od strane evropskih država. Pre svega odobren je novi budžet u iznosu od 10 milijardi dolara za nekoliko narednih godina – time će biti pokriven period od 2013 – 2017., odlučeno je da se nastavi sa podrškom programima na Međunarodnoj svemirskoj stanici, da se nastavi sa dogovorenom saradnjom na projektima sa NASA-om i Ruskom svemirskom agencijom (ROSKOSMOS), ali i da se pokrene projekat razvoja nove letelice koja bi zamenila raketu Ariana 5.

Evropa i Rusija na Marsu

Praktično glavne stavke u budžetu odnose se na istraživanje Marsa i razvoj nove generacije lansirnog vozila. ESA je pre nekoliko godina pokrenula projekat ExoMars (Exobiology on Mars) sa namerom da se istraže mogući biološki markeri na Marsu (odnosno tragovi života). Prvobitno je planirano da se veliki robotizovani rover lansira 2011. uz pomoć ruske Sojuz Fregat rakete, ali su 2009. ESA i NASA potpisale inicijativu za zajedničko istraživanje Marsa (Mars Joint Exploration Initiative). U igru je tada ušla Atlas raketa i NASA-in orbiter što je dovelo do bitnih izmena u celom konceptu misije. Kako se ispostavilo sve je bilo uzalu i planirana saradnja sa Amerikancima je pala u vodu nakon što je predsednik Obama objavio predlog budžeta za 2013. u kojem su izdvajanja za NASA-u znatno smanjena. Na sastanku u Napulju ministri zemalja članica ESA dali su zeleno svetlo za obnavljanje saradnje sa Rusima (mada je ESA svo vreme imala ruski Proton u „rezervi“). Kako sada stvari stoje ExoMars je planiran za 2016. kada će biti lansirana sonda sa roverom put „crvene“ planete.

Što se tiče novog lansirnog vozila Evropljanima je postalo jasno da je dugogodišnja dominacija Ariane 5 na polju komercijalnih lansiranja u svemir postala ugrožena od strane sve agilnije konkurencije (to se pre svega odnosi na Falcon rakete privatne kompanije SpaceX, kao i na tradicionalno pozdane ruske rakete). Nemačka i Francuska su i pre sastanka u Napulju došle do zaključka da je neophodno pristupiti razvoju nove rakete i to će se odvijati kroz dva paralelna projekta. Prvi se odnosi na nastavak razvoja Ariana 5 ME (skraćeno od „midlife evolution“) koja će biti dopunjena novim gornjim stepenom sposobnim da ponese više satelita odjednom. U principu Nemci su bili pre za ovu prvu varijantu, dok su Francuzi u startu zagovarali radikalan redizajn rakete i prelazak na Arianu 6, koja bi omogućila drastično smanjenje troškova po poletanju i time poboljšala kompetitivnost ESA-e na tržištu komercijalnih svemirskih letova. Na kraju došlo se do kompromisnog rešenja – Ariana 5 ME će se koristiti naredne dve godine, za koje vreme će ESA-in direktorat detaljnije razmotriti 6-cu i pokušati da pronađe sličnosti između dva dizajna čime bi se smanjili troškovi razvoja.

Nešto gubiš, nešto dobijaš

Problemi sa NASA-inim budžetom ne znače ipak da se neće nastaviti saradnja na drugim projektima. Tako je u planu kooperacija na novoj američkoj kapsuli za ljudsku posadu Orion/MPCV, za koju će ESA pripremiti servisni modul. Time će Evropa ujedno pružiti svoj finansijski doprinos radu Međunarodne svemirske stanice za koju je Orion predviđen. Evropski ministri su se u Napulju složili i da će podrška ISS-u biti nastavljena sve do 2020. godine. Ovde treba pomenuti i da će od ovog budžeta po prvi put i Velika Britanija (članica ESA-e od 1978.) učestvovati u finansiranju projekta Međunarodne svemirske stanice. Taj deo budžeta oni do sada nisu pokrivali.

Ekonomska kriza je uticala na novi budžet pre svega tako što su se ministri okrenuli praktičnim stvarima i projektima koji mogu doneti nove prihode i nova radna mesta – a to je nešto u čemu je ESA do sada bila izuzetno uspešna (pogotovo u smislu ostvarene dobiti naspram uloženih sredstava u čemu su se Evropljani pokazali mnogo uspešnijim u odnosu na druge „svemirske“ nacije). Žan-Žak Dorden (Jean-Jacques Dordain), aktuelni generalni direktor ESA-e, istakao je da svemirska industrija predstavlja investiciju koja će podići konkurentnost celokupne evropske industrije. Nije slučajno ESA postala svetski lider sa godišnjim obrtom od 6 milijardi dolara i 35 hiljada zaposlenih profesionalaca – pri tome je broj zaposlenih radnika u Evropi indirektno povezanih sa svemirskom industrijom bar desetostrtuko veći.

Ipak, jedan od projekata koji je završio u fioci zbog svoje „nepraktičnosti“ je planirano slanje lunarnog lendera. Nemci su bili zagovornici ovog projekta kojim je trebala da se prikaže tehnologiju automatskog sletanja slanjem 800 kilograma teške letelice na Južni pol Meseca 2018. godine. Ipak, na kraju nije bilo dovoljno članica koje bi podržale tu ideju, pa će za Evropu Mesec i dalje ostati neosvojena teritorija (ali Mars je tu da izvadi stvar).

Nemačka dominacija u evropskom svemiru

Sa ovim budžetom Nemačka preuzima primat u finansiranju ESA-e i to sa 2,6 milijardi eura od planiranih 10. Poređenja radi u 2012. vodeća je bila Francuska koje je obezbedila 18,8 procenata (751,4 miliona eura), dok su Nemci učestvovali sa 17,9, odnosno 713,4 milijarde. Sada će to učešće preći 25 procenata čime će Nemačka postati ubedljivo najvažnija među ESA partnerima.

Johan-Ditrih Vurner (Johann-Dietrich Wörner), predsedavajući izvršnog odbora Nemačkog aerosvemirskog centra (Deutsches Zentrum für Luft- und Raumfahrt – DLR) i član nemačke delegacije je izjavio: „Evropska svemirska agencija još jednom je pokazala da je sposobna na akciju čak i pod pritiskom teških ekonomskih uslova i da može da vodi evropske svemirske aktivnosti i u budućnosti, Odluke koje su donesene u Napulju osiguraće konkurentnost evropskog svemirskog sektora i u godinama koje dolaze. Iz ugla Nemačke, nastavak programa Ariane 5 ME i odluka da se nastavi korišćenje Međunarodne svemirske stanice do 2020. – udružena sa razvojem evropskog servisnog modula za buduću američku letelicu Orion – predstavljaju najvažnije rezultate. Nemačka je veoma dobro pozicionirana u sektoru nadgledanja vremenskih prilika i klime, predviđanju katastrofa i pitanjima sigurnosti, a zadržaće i vodeću ulogu u naučnim daljinskim očitavanjima.“

Nemačka inače učestvuje sa 37 procenata u inicijativi Globalnog nadgledanja okoline i bezbednosti (Global Monitoring for Environment and Security – GMES) koju zajedno sprovode ESA i Evropska unija. Takođe, Nemci drže i 27 procenata druge generacije MetOp vremenskih satelita koji bi trebalo da učine vremensku prognozu i klimatska istraživanja mnogo prociznijim od 2020. godine. Tada bi postalo moguće da se pruži precizna vremenska prognoza za period od devet dana.

Što se tiče ostalih projekata u kojima će Nemačka imati značajnu finansijsku ulogu najvažnija su naučna istraživanja za koje je predviđeno 3,8 milijardi eura (od toga 19,8 procenata daje Nemačka). ESA je planirala sedam svemirskih i planetarnih misija do 2022. godine, a ovde ću pomenuti astrometrijsku misiju Gaia planiranu za sledeću godinu, tehnološku misiju LISA Pathfinder (2014.) i misiju na Merkur BepiColombo (2015.) koja se odvija u saradnji sa Japanskom aerosvemirskom istraživačkom agencijom (Japan Aerospace Exploration Agency – JAXA).

Par napomena za kraj

Na kraju ostao sam vam dužan spisak članica ESA. Kao što sam pomenuo to je 20 država članica Evropske unije (ovde ću ih navesti po učešću u budžetu za 2012. godinu): Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija, Španija, Belgija, Švajcarska (koja doduše nije član EU), Norveška, Švedska, Holandija, Austrija, Poljska, Danska, Finska, Irska, Luksemburg, Portugal, Češka republika, Grčka i Rumunija (primljena poslednja, 2011. godine). Tu je i pridruženi član – Kanada.

Za one koji su zainteresovani da dublje zađu u materiju na kraju dajem i snimak press konferencije koja je održana po završetku sastanka u Napulju. Snimak traje nešto manje od sat vremena.