loading...
Sponser

I posle dve decenije za IPv6 nema ništa novo

IPv6, koji je do danas ostao i dalje najnovija verzija ovog komunikacijskog protokola. IPv6 sa svojim 128-bitnim adresnim prostorom je osmišljen kao zamena za IPv4 kada se jednog dana popuni njegovih 32-bitnih 232 adresa. Taj trenutak bi trebao da se dogodi vrlo skoro sudeći po vestima koje sve češće govore o nedostatku IPv4 adresa u svetu. U teoriji IPv6 bi omogućio postojanje tačno 2128 ili 3.403×1038 unikatnih adresa domaćinskih interfejsa. O kolikom broju je reč može poslužiti sledeći primer: kada bi naša planeta bila sačinjena isključivo od zrna peska zapremine 1cm³, onda bi mogla da se dodeli jedinstvena adresa svakom zrnu u 300 miliona planeta veličine Zemlje. Ako se pitate čemu toliki broj adresa treba imati u vidu da će u narednim decenijama broj uređaja koji će zahtevati svoju sopstvenu IP adresu biti uvećan za više stotina puta, jer neće biti reč samo o računarima, telefonima i mrežnim uređajima, već i sve većem broju pametnih senzora koji će pokrivati različite segmente našeg života i rada. Međutim, iako je njegov prethodnik odavno zastarieo, IPv6 u svoje dve decenije postojanja nije pridobio veliki broj korisnika. Prema statistici Google-a udeo internet adresa koje koriste najnoviji protokol je tek oko 10%. Trend prelaska na njega predvode razvijene zemlje zapada poput SAD-a, Kanade ili zemalja EU, ali ogroman broj korisnika i servera u zemljama u razvoju i dalje nema mogućnost korištenja tog protokola. Postupni prelaz infrastrukture na IPv6 ipak se događa, s obzirom da je pre godinu dana zastupljenost novog protokola u svetu iznosila tek oko 6%. Ako se nastavi rast po takvoj godišnjoj stopi (oko 67%), očekuje se da će do leta 2020. ceo svet biti povezan na Internet upravo putem protokola IPv6.]]>