loading...
Sponser
0 3

Mona Liza na Mesecu

NASA-inog programa Lunarnog izviđačkog orbitera (Lunar Reconnaissance Orbiter – LRO) usmerili su sa Zemlje ka svemirskoj letelici snop koji je sadržao čuvenu sliku sa portretom Mona Lize. Čuveno delo Leonarda da Viničija je tako proputovalo skoro 390 hiljada kilometara u digitalnom formatu od NASA-ine stanice za Lasersko ciljanje sledeće generacije satelita (Next Generation Satellite Laser Ranging – NGSLR) u Centru za svemirske letove Godard (Goddard Space Flight Center) pa sve do laserskog altimetra na lunarnom orbiteru (Lunar Orbiter Laser Altimeter – LOLA). Ovim eksperimentom uspešno je obavljena simultana laserska komunikacija i praćenje kretanja letelice. Lunarni izviđački orbiter iznad površine Meseca (umetnički koncept) „Ovo je prvi put da je nekom pošlo za rukom da postigne jednosmernu lasersku komunikaciju na planetarnim razdaljinama,“ izjavio je tim povodom glavni istraživač za LOLA instrument, Dejvid Smit (David Smith) sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (Massachusetts Institute of Technology – MIT). „U bliskoj budućnosti ovakav tip jednostavne laserske komunikacije mogao bi da posluži kao rezerva za radio komunikaciju koju inače koriste sateliti. U nekoj daljoj budućnosti ovaj vid komunikacije mogao bi da omogući prenos daleko veće količine podataka nego što je to slučaj sa današnjim radio vezama.“ Uobičajeno je da sateliti koji napuštaju zemljinu orbitu koriste radio talase za komunikaciju i potvrđivanje položaja. LRO je trenutno jedini satelit koji nije u orbiti oko Zemlje već oko nekog drugog svemirskog tela koji može da se prati uz pomoć lasera. A kad je već poslat signal do LOLA instrumenta onda nije bilo previše teško isprobati i jednosmernu lasersku komunikaciju sa udaljenim satelitom. Precizan tajming je bio ključna stvar u slanju slike. Naučnici su podelili slike Mona Lize na polja veličine 152 puta 200 piksela, pa su svaki piksel konvertovali u nijansu sive, opisanu uz pomoć vrednosti koja se nalazila između 0 i 4.095. Svaki piksel je zatim emitovan laserskim pulsom, a taj puls je mogao da bude definisan u okviru jednog od 4.096 vremenskih slotova unutar kratkog vremenskog okvira namenjenog laserskom pozicioniranju. Kompletna slika emitovana je brzinom od oko 300 bita po sekundi. Laserske pulseve je zatim primao LOLA instrument na Lunarnom orbiteru koji ih je rekonstruisao nazad u sliku na osnovu vremena njihovog pristizanja sa Zemlje. Pri tome ni jednog trenutka nije ometan osnovni posao LOLA-e, a to je mapiranje površine Meseca. Uspešnost slanja podataka laserskim pulsom bila je verifikovana slikom koja je vraćena na Zemlju putem radio telemetrijskog sistema orbitera. Emitvanje slike Mona Lize sa i bez kodiranja za eliminisanje grešaka Zbog smetnji izazvanih turbulencijama u zemljinoj atmosferi dolazilo je do grešaka u emitovanju, tako da je ekipa koristila Rid-Solomonovo kodiranje (Reed-Solomon coding) kako bi se korigovale greške – u pitanju je inače sličan tip korekcije grešaka kao kod CD-a i DVD-a. Ovaj eksperiment je pružio i važne statističke podatke u vezi sa fluktuacijom signala u zemljinoj atmosferi. Naredni korak nakon ovog eksperimenta biće demonstracija laserske komunikacije preko releja (Laser Communications Relay Demonstration – LCRD), NASA-ina prva dugoročna misija optičke komunikacije. LCRD bi trebalo da pomogne u razvoju koncepata i tehnologija upotrebljivih u komunikaciji blizu Zemlje, ali i u dubokom kosmosu. http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=MqRsPtLswS0]]>