NASA, ESA i LEGO na svemirskom Internetu
Foto: www.extremetech.com[/caption]
Tokom nedavnog testiranja Sunita Vilijams (Sunita Williams), aktuelni komandant Međunarodne svemiske stanice kontrolisala je malog LEGO robota koji se nalazio u ESA kontroli misije koja je locirana u Darmštadu (Darmstadt) u Nemačkoj. Komunikacija je bila u potpunosti dvosmerna, pa su sa robota na laptom na svemirskoj stanici stizale fotografije i različiti podaci. Testiranje je prošlo uspešno čime je dokazano da će DTN protokol imati veliki značaj u budućim međuplanetarnim misijama sa ljudskom posadom. „Eksperimentalni DTN koji smo testirali za Međunarodne svemirske stanice mogli bi jednog dana da iskoriste posade svemirskih letelica na orbiti oko Marsa kako bi upravljale robotima na površini planete ili sa Zemlje korišćenjem satelita kao relejnih stanica“ izjavio je jedan NASA zvaničnik nakon testiranja.
Glavni problem kod kontrole robota sa orbite predstavljaju različite smetnje koje utiču na standardni internet protokol kod kojeg je osnovno da postoji neprekidan „put“ za podatke od jedne do druge tačke. DTN je, sa druge strane, dizajniran za situacije kod kojih informacije ne mogu da stignu na odredište u kontinuitetu – kao što je slučaj upravo u svemiru, gde zbog velikih razdaljina komunikacija niti je trenutna niti pouzdana.
NASA je sa umrežavanjem kroz svemirsku komunikaciju počela još od prvih dana upotrebe orbitera za komunikaciju sa roverima na površini Marsa (kao što je recimo slučaj sa Curiosity). Dok su se naučnici polako borili da iznađu najpouzdaniji i najefikasniji put za podatke kroz gužvu orbitalnih rasporeda i solarnih baklji, počele su da se formiraju osnove novog transmisionog protokola koji bi bio otporan na kašnjenja i raznorazne svemirske interferencije. Jedan od kreatora novog protokola Kir Skot (Keith Scott) opisao je paketno putovanje DTM protokolom kao skakutanje žabca po autoputu u legendarnoj igri Frogger – slikovit naziv za to je „hop-by-hop“ ili „skok-po-skok“.
Brzina prenosa podataka je jedan od problema sa kojim će se naučnici pozabaviti u narednom periodu, s obzirom da je LEGO robot pokretan po laboratoriji uz protok od jedva 1,42 KB/s. Da bi roveri mogli da se uspešno kontrolišu iz orbite ili sa Zemlje biće potreban veći protok i brže doturanje podataka, pogotovo kada se tome doda slanje fotografija sa površine ili lični video zapisi astronauta. Uspešni prvi koraci su u svakom slučaju napravljeni i to je najbitnije u ovoj priči. A šta će to značiti za našu komunikaciju u budućnosti možemo samo da pretpostavljamo. Razvoj Interneta na Zemlji doveo je do toga da planeta nekako postane manja, a ljudi iz različitih delova sveta bliži. Šta će se desiti kada NASA umreži Sunčev sistem ostaje nam da vidimo – nadam se u ne previše dalekoj budućnosti.]]>