Naučna-fantastika koja postaje stvarnost
Discovery News objavio je članak koji se upravo bavi time – stvarima koje su zakoračile iz naučne-fantastike i postale (ili su na putu da postanu) stvarnost. Ovakve teme obično ne mogu da prođu, a da se ne pomenu dva velika vizionara Artur Klark (Arthur C. Clarke) i Isak Asimov (Isaac Asimov). Prvi, između ostalog, zbog svog koncepta geostacionarnih komunikacionih satelita koji je predložio davne 1945, dakle pre bilo kakvog veštačkog satelita, a drugi zbog svoje bogate kolekcije priča i romana posvećenih robotima – koji doduše još nisu dostigli sofisticiranost jednog R. Danila Olivava (R. Daneel Olivaw), ali činjenica je da sve brže napreduju.
Bionički udovi
Termin sajborg iskovali su 1980. Manfred Klajns (Manfred E. Clynes) i (Nathan S. Kline) u članku koji su napisali za žurnal Astronautika (Astronautics). Od tada su bionički udovi postali popularna tema mnogobrojnih dela fikcije – Čovek od šest miliona dolara (The Six Million Dollar Man) iz 1970, Borgovi iz Zvezdanih staza (Star Trek), pa čak i Dart Vejder (Darth Vader) iz Ratova zvezda (Star Wars). Ove, 2012. godine po prvi put je jedna paralizovana žena uspela direktno svojim umom da kontroliše robotičku ruku i prinese hranu svojim ustima.
Kontinuirani rad sa primatima pokazao je da je moguće napraviti interfejs između mozga i računara dovoljno efikasan da bi se dizajnirali još realističniji pokreti ekstremiteta. Bionički udovi za sada ne izgledaju ni blizu kao njihovi uzori iz fikcije, posebno zbog toga što su povezani preko eksternih elektroda na lobanji. Ipak, sada se čini da je ono što je bilo samo san mnogo bliže nego pre samo jedne decenije.
Kvantna teleportacija i komunikacija
Iako, još uvek, nije moguće „prebacivati“ objekte naokolo kao što to redovno rade u Zvezdanim stazama, ove godine je postavljen novi rekord u trenutnom prebacivanju fotona sa jednog na drugo mesto. Kvantna teleportacija se u laboratorijama izvodi već neko vreme, ali su razdaljine iznosile tek nekoliko metara. U 2012. postavljen je novi rekord od čak 143 kilometra. Pored teleportacije, naučnici su uspeli da izgrade i prvi kvantni Internet. Još uvek je doduše na početku, ali teleportacija fotona na razdaljine od više kilometara mogla bi da omogući komunikaciju koju bi bilo nemoguće hakovati ili prisluškivati.
Sprečavanje genetskih oboljenja
Genetski inžinjering za stvaranje „boljih“ ljudi predstavlja više puta ponovljenu temu još od dela Aldusa Hakslija „Vrli novi svet“ (Aldous Huxley – Brave New World) iz 1931. – u to vreme još nije bilo potpuno jasno šta je DNK. Mnogo kasnije, filmovi kao što je Gataka (Gattaca) i romani poput Prosjaka u Španiji (Beggars in Spain) istraživali su implikacije široko dostupnih genetskih izmena. Ove godine, mogli samo da vidimo i dokaz koncepta za mitohondrijalne bolesti. Naime, jedan od 200 ljudi se rodi sa poremećajem mitohondrija, energetskih fabrika u ćelijama. Naučnici su sada po prvi put uspeli da prebace jezgro DNA iz jedne ljudske jajne ćelije u drugu.
Dve nezavisne grupe pronašle su način da transplantuju nukleuse između jajnih ćelija, izostavljajući oštećenu mitohondrijsku DNK, koja se prenosi sa majke na dete. Ovo otkriće otvorilo je put ka lečenju mitohondrijskog poremećaja čak i pre nego što se dete rodi. Ova tehnika doduše neće moći da izleči neke druge genetske poremećaje, poput Daunovog sindroma, ali je pokazala da manipulacija ljudskim genomom nije samo moguća, već da se dešava.
Univerzalni prevodilac
Kada neustrašivi istraživači u delima fikcije susretnu vanzemaljce čini se da ovi uglavnom pričaju savršen enegleski jezik. TARDIS Doktora Hua (Doctor Who) generiše zgodno polje koje omogućava putnicima kroz prostor i vreme da razumeju sva bića na koja naiđu, a ni posadi Enterprajza (Enterprise) izgleda nikada nije potreban rečnik.
Kim Stenli Robinson (Kim Stanley Robinson) je u svojoj trilogiji Mars takođe predstavio univerzalni prevodilac, ali on nije smtrao da će se u realnosti pojaviti pre kraja 21. veka (romani su napisani tokom 90-tih godina prošlog veka). Iako vam neće baš omogućiti da komunicirate sa vanzemaljcima, tokom poslednjih godinu dana pojavilo se nekoliko govor-u-govor (speech-to-speech) prevodilaca koji su dospeli na uređaje krajnjih korisnika – čak se pojavio i jedna koji koristi baš vaš glas. Većina ovih aplikacija zahteva vezu sa Internetom, mada postoje i neki, kao što je recimo Jibbigo, koji rečnik mogu da pohrane lokalno.
Računarske naočare
Čitaoci novele Čarlsa Štrosa, Ubrzanje (Accelerando), sasvim sigurno sa nestrpljenjem očekuju Google naočare – veliki iskorak ovog Internet giganta u svet proširene (augmented) stvarnosti. U pomenutoj noveli jedan od junaka, izvesni Manfred Maks, prenosi podatke i sopstvena sećanja u paru naočara povezanih na Internet. Google naočare upravo omogućavaju onome koji ih nosi da pristupa podacima, Internetu i da snima prizore iz života uz pomoć ugrađene kamere. Sećanja za sada nisu u ponudi.
Privatni svemirski letovi
U brojnim naučno-fantastičnim pričama svemirske letove obavljaju privatne kompanije. U najnovijem filmu Ridlija Skota (Ridley Scott) Prometej (Prometheus), Vejland korporacija (Weyland Corporation) finansira ekspediciju na udaljeni mesec LV-223.
U relanosti kompanija SpaceX Elona Maska (Elon Musk) lansirala je prvu od više desetina planiranih misija na Međunarodnu svemirsku stanicu (Internationa Space Station). Kapsula Zmaj (Dragon) dizajnirana je da snabdeva ISS, ali Mask, koji je svoje bogatstvo napravio osnovavši PayPal, ima mnogo veće planove: recimo koloniju na Marsu. Da li će 2013. biti godina kada će svemirski letovi postati preduzetništvo kao svojevremeno izgradnja pruga po Americi. To nećemo znati još neko vreme, ali SpaceX predstavlja sjajan početak.
Priredio: Bojan Živojinović]]>
Previous Article