Održan regionalni skup o inkluzivnom obrazovanju
ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Srđan Verbić i šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji, Toni Verheijen. Tokom uvodnog govora, ministar Verbić osvrnuo se na period od proteklih šest godina, koliko se proces inkluzije zakonski sprovodi u našoj zemlji, ističući značaj inkluzivnog obrazovanja kao najbolji način ostvarivanje prava svakog deteta. On je naglasio da srpsko društvo mora da postane koherentno i da svako mora da ostvari maksimum svojih talenata. „Ishodi učenja moraju da budu isti za sve, a puteve možemo da biramo„, naveo je ministar Verbić navodeći da „škole treba da znaju šta i kako raditi sa svakim učenikom, jer nije svaki način obrazovanja isti za svakoga, ali ciljevi treba da budu isti“. U dve plenarne sesije visoki zvaničnici govorili su o politikama inkluzivnog obrazovanja u jugoistočnoj Evropi, zajedničkom radu na reformi ali su i predstavili pozitivne primere međunarodne prakse u ovoj oblasti. Direktorka Instituta za psihologiju, Dragica Pavlović Babić, rekla je da je Institut izradio sistem indikatora na osnovu kojih može da se proceni i prati stanje inkluzivnog obrazovanja. Prema njenim rečima, primetan je razvoj inkluzivne svesti odnosno, razvoj svesti o stanju ljudskih ili dečijih prava, ali, sa druge strane, ipak „postoje ona područja gde bismo mogli da budemo bolji a ona se uglavnom odnose na stavove nastavnika prema deci kojima je potrebna dodatna pomoć, njihova nesigurnost u radu sa njima i to je zaista nešto gde je potrebno unapređivanje„, rekla je ona. Konferencija „Politike i praksa inkluzivnog obrazovanja u jugoistočnoj Evropi“ predstavlja treću fazu projekta „Monitoring i evaluacija inkluzivnog obrazovanja“, koju realizuju Ministarstvo prosvete i Svetska banka, uz podršku UNICEF-a, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Fonda za otvoreno društvo. Cilj ovog projekta je otkrivanje i povećanje vidljivosti primera dobre prakse, identifikovanje problema i pronalaženje načina da se oni efektivno reše, uspostavljanje sistema praćenja i vrednovanja sprovođenja inkluzije i kreiranje predloga za korekciju zakonske regulative. Projekat je usmeren na identifikovanje kako dobre tako i loše prakse i problema jer, kako je objasnio ministar Verbić, kritike, samokritike i znanje o lošoj praksi dobar su put da shvatimo realnost i unapredimo ono što se nije pokazalo kao dobro. Poslednja faza projekta, ujedno faza koja sledi nakon Konferencije, jeste analiza podataka prikupljenih tokom prve faze, izrada izveštaja i preporuka.]]>