Obrazovanje
Sada čitate
Održana četvrta konferencija Mreže škola bez nasilja

U Beogradu je 13. decembra održana četvrta godišnja konferencija Mreže škola bez nasilja na kojoj su sumirani rezultati sedmogodišnjeg rada na prevenciji nasilja nad i među decom, u školi i školskom okruženju. Takođe su predstavljeni nalazi istraživanja o izloženosti dece digitalnom nasilju koje je sproveo Institut za psihologiju u okviru projekta „Zaustavimo digitalno nasilje“  uz podršku kompanije Telenor.

Cilj konferencije bio je da se ojačaju kapaciteti škola za upravljanje prevencijom nasilja i da se škole podrže, da se kroz međusobno povezivanje i razmenu iskustava osnaže da budu lideri u promociji kulture nenasilja u zajednici i primeri dobre prakse u oblasti obrazovanja.

Na konferenciji su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF uručili  plakete direktorima 24 osnovne škole koje su ove godine uspešno razvile sve komponente prevencije nasilja u školskom okruženju i tako stekle priznanje da mogu samostalno da rade na daljem razvoju sigurne i podsticajne sredine za decu u svojoj školi.

„Ova plaketa ne znači da u školama koje su je dobile nasilje ne postoji i da se neće dogoditi, ali znači da su škole na dobrom putu da razviju i koriste odgovarajuće mehanizme u prevenciji i zaštiti od nasilja. Ne očekujemo da škola sama rešava probleme nasilja, već da treba da bude ključni nosilac koji u prevenciji i intervenciji povezuje i aktivira sve ostale koji su vezani za rad škole“, istakao je Žarko Obradović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Tokom sedam godina realizacije, program „Škola  bez nasilja“ doprineo je većoj osetljivosti učenika i celokupnih lokalnih zajednica kada su u pitanju nasilje i nasilno ponašanje. Uspostavljeni su mehanizmi prevencije i intervencije na nasilje koji su postali sastavni deo obrazovnog sistema, izrađeni su pravilnici o nadzoru, pripremljeni priručnici za decu, obrazovne profesionalce i  roditelje, formirana je „Jedinica za prevenciju nasilja u školi“ pri Ministarstvu, uspostavljena SOS telefonska linija za prijavu nasilja….

Direktorka kancelarije UNICEF-a u Srbiji, Judita Rajhenberg je naglasila značaj partnerstava u borbi protiv nasilja. „Sa nama je veliki broj partnera. Okupili smo sve relevantne institucije sistema, mnoga ministarstva su sa nama, kao i korporativni sektor – kompanije koje su lideri društveno odgovornog poslovanja. Sada želimo da učvrstimo ovu bogatu mrežu partnera. Želimo novim formama rada, kao što su zajednička istraživanja, inovativni programi, unapređene internet komunikacije i socijalne mreže, da omogućimo brže i lakše povezivanje svih koji žele da sa nama zajedno grade bezbedno okruženje za decu i mlade.“

Istraživanje o izloženosti dece digitalnom  nasilju u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, koje će poslužiti za razvijanje programa dodatne edukacije učenika, školskih timova i roditelja o prevenciji i intervenciji na ovu vrstu nasilja, sprovedeno je uz podršku kompanije Telenor.

Izvršna direktorka korporativnih komunikacija i ljudskih resursa Telenora u Srbiji, Sandra Štajner je naglasila: „Telenor teži da svojim korisnicima približi sve prednosti telekomunikacionih rešenja, a poverenje gradimo, između ostalog i bezbednošću svojih usluga. U ovaj projekat unosimo veliko međunarodno iskustvo u razvoju projekata i mehanizama zaštite dece od  digitalnog nasilja i želju da ih naučimo da prednosti telekomunikacionih usluga iskoriste na pravi način“.

Istraživanje je pokazalo da:

–          Preko 80% učenika osnovnih i srednjih škola poseduje mobilni telefon, od čega 40%  iz nižih razreda osnovne škole i 65% iz viših razreda osnovne i srednje škole pristupa internetu preko mobilnih telefona

–          Više od  90%   ispitanika koristi računar

–          Približno polovina ispitanika iz nižih razreda osnovne škole i oko 80%  učenika starijih razreda osnovne i 90% učenika srednjih škola svakodnevno pristupa internetu

–          U socijalne mreže redovno je uključeno 80% srednjoškolaca i 65% starijih osnovaca, dok je procenat za četvrtake 46%

–          Srednjoškolci nešto češće nego osnovci (52% prema 48%) posećuju sajtove za koje misle da bi im roditelji branili da ih posećuju

–          Učenici četvrtog razreda osnovne škole najviše su izloženi uznemiravanju telefonskim pozivima i preko interneta, dok stariji učenici najčešće trpe uznemiravanje i vređanje putem telefonskih poziva i SMS poruka

–          U ulozi žrtve snimanjem mobilnim telefonom ili kamerom našlo se 8% četvrtaka, 9% starijih osnovaca i 18% srednjoškolaca

–          Među učenicima četvrtog razreda osnovne škole, 16%  je izjavilo da su čuli ili videli da je neko od njihovih drugova ili drugarica doživeo neprijatnost od strane drugih putem računara ili mobilnog telefona, dok je među starijim učenicima taj procenat još veći, 26%.

Program  „Škola bez nasilja“ započet je 2005. godine u 54 osnovne škole, a danas, sedam godina kasnije, sprovodi ga 251 škola u 89 mesta u Srbiji. Program predstavlja paket mera i aktivnosti koje škole sprovode da bi na što kvalitetniji način uspostavile i održale mehanizme prevencije i intervencije na nasilje u svojoj školi i svojoj zajednici.

 

Projekat „Zaustavimo digitalno nasilje“ – rezime preliminarnih rezultata istraživanja

I OSNOVNI PODACI O ISTRAŽIVANjU

Istraživanje digitalnog nasilja u osnovnim i srednjim školama u Srbiji sprovedeno je tokom novembra 2012. godine u 34 škole (17 osnovnih i 17 srednjih) na teritoriji Srbije. Istraživanje je sprovedeno u okviru programa „Škola bez nasilja“, a realizivali su ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF, uz podršku Telenor fondacije.

Cilj ovog istraživanja jeste sticanje uvida u načine na koje učenici koriste digitalnu tehnologiju i potencijalne rizike kojima su pri tome izloženi, kao i u oblike i učestalost digitalnog nasilja među i nad učenicima. Rezultati istraživanja trebalo bi da posluže kao osnov za prevenciju i sprečavanje zloupotrebe digitalnih medija i za jačanje kapaciteta škola za borbu s digitalnim nasiljem.
Pod digitalnim nasiljem podrazumevali smo sve one slučajeve kada neko koristi elektronske uređaje (mobilni telefon, kameru, računar i sl.) da bi nekoga namerno uplašio, uvredio ili ponizio. Digitalnim nasiljem ne smatramo slučajno, nenamerno nanošenje štete i povređivanje, kao ni prijateljska zadirkivanja i prepirke preko telefona ili interneta.

 

II OPIS UZORKA

Uzorak je slučajan, stratifikovan po regionu (Beograd, Šumadija i Zapadna Srbija, Južna i Istočna Srbija, Vojvodina), veličini mesta (preko 100 000, između 50 000 i 100 000, između 20 000 i 50 000 i ispod 20 000) i tipu škole (osnovne i srednje stručne škole i gimnazije).
U osnovnim školama upitnike su popunjavali učenici 4, 6. i 8. razreda, a u srednjim školama učenici 2. i 3. razreda (trogodišnji obrazovni profili), odnosno 2. i 4. razreda (gimnazije i četvorogodišnji obrazovni profili). Osim učenika, upitnike su popunjavali i njihovi roditelji i nastavnici.
U istraživanje je uključeno ukupno 3 784 učenika (2272 učenika iz osnovnih i 1512 iz srednjih škola), 1349 nastavnika i 2031 roditelja. Što se tiče rodne strukture, u uzorku učenika devojčice i dečaci su približno jednako zastupljeni, međutim, u uzorku nastavnika i uzorku roditelja približno dve trećine su osobe ženskog roda.
Svi učesnici u istraživanju popunjavali su (anonimno) upitnike o digitalnom nasilju koje su sačinili Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i UNICEF. Učenici 4. razreda osnovne škole popunjavali su jednostavniji upitnik sa manjim brojem pitanja, dok su učenici starijih razreda osnovne škole i učenici srednje škole popunjavali složeniji upitnik sa većim brojem pitanja o digitalnom nasilju. Iz tog razloga rezultati za učenike 4. razreda osnovne škole zasebno su prikazani.

 

III REZULTATI ISTRAŽIVANjA

III 1. UČENICI

1. Korišćenje digitalnih tehnologija
Učenici mlađih razreda osnovne škole (4. razred)
Mobilni telefon poseduje 84% učenika 4. razreda osnovne škole, pri čemu 42% učenika može da pristupi internetu sa svog mobilnog telefona.
Između 1 i 20 poruka dnevno razmeni 96% učenika (učenici u proseku razmene 7 poruka dnevno).
Računar koristi 91% učenika, 6% učenika nema računar kod kuće, 52% učenika imaju svoj računar kod kuće, dok 14% učenika koristi školske računare.
Većina učenika (87%) je do trenutka ispitivanja išla na internet. Pristup internetu od kuće, sa svog ili sa računara koji deli sa ukućanima, ima 76% učenika.
Približno polovina učenika iz uzorka koristi internet svakodnevno i skoro svakodnevno (52%), dok nešto više od četvrtine učenika (26%) koristi internet jednom do dva puta nedeljno.
Kada je reč o načinima korišćenja interneta, najveći broj učenika, prema sopstvenoj proceni, zna da igra igrice (90%), na drugom mestu je gledanje spotova, filmova (85%), zatim slede posećivanje socijalnih mreža (63%), četovanje (Google Chat, Yahoo, MSN, Skype i dr.) (56%) i razmenjivanje mejlova (30%).
U socijalne mreže (pre svega, Facebook, ređe Twitter) uključeno je 46% četvrtaka.
Učenici starijih razreda osnovne škole i učenici srednje škole
Mobilni telefon ima 96% starijih osnovaca (65% ima telefon sa pristupom internetu) i 99% srednjoškolaca (78% ima telefon sa pristupom internetu).
Računar kod kuće ima 95% osnovaca i 97% srednjoškolaca. Svoj računar sa pristupom internetu poseduje 47% osnovaca i 55% srednjoškolaca, dok približno trećina (i jednih i drugih učenika) internetu može da pristupi samo sa računara koji deli sa ukućanima.
Svakodnevno pristupa internetu 80% učenika starijih razreda osnovne škole i 90% učenika srednjih škola. U socijalne mreže (pre svega, Facebook, ali, navode i druge: Ask.fm, Form, Twitter, Myspace) redovno je uključeno 80% srednjoškolaca i 65% starijih osnovaca, a još 24% mlađih i 12% starijih učenika imaju profil ali ga ne koriste redovno.

2. Izloženost učenika potencijalnim rizicima na internetu
Srednjoškolci su nešto češće nego stariji osnovci (52% prema 48%) posećivali (bez znanja roditelja) sajtove za koje misle da bi im roditelji branili da ih posećuju (1-2 puta: 55% srednjoškolaca prema 45% osnovaca, ponekad: 64% prema 36% i često: 57% prema 43%).
Nije mali broj učenika koji se izlažu raznim rizima na internetu:

Nikada

1–2 puta

3–5 puta

Više od 5 puta

Davao/la lične podatke osobama koje ne poznaješ lično i koje nisi uživo sreo/la

83%

11%

3%

2%

Ostavljao/la lične podatke na profilima ili blogovima

65%

22%

5%

8%

Odgovarao/la na poruke nepoznatih osoba koje hoće da uspostave kontakt s tobom

63%

22%

6%

9%

Na socijalnim mrežama prihvatao/la poziv za prijateljstva od osoba koje ne poznaješ lično i koje nisi uživo sreo/la

42%

22%

13%

23%

Komunicirao/la putem četa sa osobama koje ne poznaješ

58%

19%

8%

15%

Prihvatao/la sastanke sa osobama koje si upoznao/la preko interneta

89%

7%

2%

2%

3. Izloženost različitim oblicima digitalnog nasilja
Učenici mlađih razreda osnovne škole (4. razred)
Učenici 4. razreda osnovne škole najviše su izloženi uznemiravanju telefonskim pozivima (7% jednom, 3% dva-tri puta i 2% više puta) i putem interneta (11% jednom, 1% više puta).
Snimanje mobilnim telefonom ili kamerom doživelo je 8% učenika (6% jednom, 1% dva-tri puta i 1% više puta), dok je SMS poruke uznemirujućeg sadržaja jednom dobilo 5% a dva-tri puta 2% učenika. Podaci pokazuju da se sa uzrastom povećava broj učenika koji su izloženi uznemiravanju putem SMS poruka.
Učenici starijih razreda osnovne škole i učenici srednje škole
Kada je reč o starijim učenicima, oni najčešće (i češće nego mlađi učenici) trpe uznemiravanje i vređanje putem telefonskih poziva (9% jednom, 8% dva-tri puta i 7% više puta) i SMS poruka (9% jednom, 6% dva-tri puta i 4% više puta).
Uznemiravanje na socijalnim mrežama iskusilo je 18% osnovaca (9% jednom, 5% dva-tri puta i 4% više puta) i 17% srednjoškolaca (9% jednom, 5% dva-tri puta i 3% više puta). U ulozi žrtve snimanja mobilnim telefonom i kamerom našlo se 12% srednjoškolaca (6% jednom, 3% dva-tri puta i 3% više puta) i 9% osnovaca (6% jednom, 2% dva-tri puta i 1% više puta).
Učenici se najmanje žale na uznemiravanje mejlovima (3% u obe grupe učenika), ali, trebalo bi imati na umu podatak da 39% srednjoškolaca i 48% osnovaca iz uzorka izjavljuju da ni ne koriste mejl.
Prema izjavama učenika, njih 27% je dobijalo viruse putem interneta (i to, jednom 10%, dva-tri puta 8% i više puta 9% učenika). Čak 16% (478 učenika iz uzorka) je imalo u iskustvu to da im je neko koristio nalog bez njihovog pristanka (11% učenika izjavljuje da se to desilo samo jednom). Da su na internetu imali kontakt sa osobama koje su se pretvarale da su neko drugi, odnosno koje su skrivale svoj identit, izjavljuje 15% učenika. Među ispitanim učenicima nalazi se 10% onih čije su se fotografije i snimci našli na internetu protiv njihove volje (jednom 6%, dva-tri puta 2% i više puta u slučaju 2% učenika).

4. Nasilno ponašanje učenika (učenici kao nasilnici)
Učenici mlađih razreda osnovne škole (4. razred)
Osim što smo ih pitali koliko često su bili žrtve različitih oblika digitalnog nasilja, učenike smo pitali i da li su i koliko često (u poslednjih godinu dana) oni sami uznemiravali i vređali druge posredstvom elektronskih uređaja. Po pravilu, učenici su manje spremni da izveste o vlastitom nasilnom ponašanju nego o nasilnom ponašanju drugih (do ovog podatka smo došli i u ranijim istraživanjima kada smo procenjivali zastupljenost drugih oblika nasilja).
Najviše učenika (5%) priznaje uznemiravanje drugih na internetu (3% jednom, 1% dva-tri puta i 1% više puta), dok najmanje njih priznaje uznemiravanje SMS porukama (samo jednom je to činilo 2% učenika). Uznemiravanje SMS porukama je, prema podacima, najmanje popularno među mlađim osnovcima.
Učenici starijih razreda osnovne škole i učenici srednje škole
Za razliku od mlađih osnovaca, najviše starijih učenika je izjavilo da druge uznemiravaju SMS porukama (7%) a zatim i telefonskim pozivima (6%). Među ovim učenicima najveći broj je bio spreman da prizna da su samo jednom uznemiravali druge putem elektronskih medija, dok je veoma malo onih (1% kod svih oblika) koji su rekli da su to činili više puta.

5. Učenici kao svedoci digitalnog nasilja
Među učenicima četvrtog razreda osnovne škole 16% je onih koji izjavljuju da su čuli ili videli da je neko od njihovih drugova ili drugarica doživeo neprijatnosti od strane drugih putem računara ili telefona. Među starijim učenicima još ih je više, jedna četvrtina učenika (26%). Međutim, iako su bili vinovnici digitalnog nasilja, učenici, u najvećem broju slučajeva, ništa ne rade po tom pitanju.

 

III 2. NASTAVNICI

Polovina nastavnika iz uzorka dobro procenjuje svoje veštine korišćenja računara i interneta. Međutim, druga polovina poseduje osnovne veštine rada na računaru i povremeno traži pomoć iskusnijih osoba. Ovde je uključeno i 5% nastavnika koji ne koriste ni računar niti internet.
Kada je reč o informisanosti u vezi sa digitalnim nasiljem, skoro polovina nastavnika (44%) smatra da nisu stručnjaci za digitalno nasilje, ali da su dovoljno upućeni u ovaj problem. Međutim, 40% nastavnika zna samo onoliko koliko pročita u štampi ili na televiziji, dok 7% zna vrlo malo.
Prema procenama nastavnika, svi ispitivani oblici digitalnog nasilja su prisutniji i učestaliji nego što to učenici izjavljuju. Približno dve trećine nastavnika smatra da je digitalno nasilje manji problem za njihovu školu, ali, nije zanemarljiv broj onih koji misle da je to ozbiljan ili veoma ozbiljan problem (16% kada je reč o uznemiravanju na socijalnim mrežama, i u osnovnim i u srednjim školama, 15% snimanje mobilnim ili kamerom u osnovnim a 19% u srednjim, uznemiravanje SMS porukama 13% u osnovnim a 15% u srednjim, i najzad, telefonskim pozivima 10% u osnovnim a 11% u srednjim školama).
Ako uporedimo broj učenika koji su izjavili da su pretrpeli digitalno nasilje i broj učenika koji su se obratili nastavnicima za pomoć (prema izjavama nastavnika), možemo videti da je manje učenika u drugoj grupi. Skoro polovini nastavnika nije poznato da li škola informiše učenike o digitalnom nasilju, dok četvrtina misli da takve informacije nisu vidljive učenicima i da ih ne dobijaju u školi.

 

III 3. RODITELjI

U uzorku roditelja 15% je onih koji ne koriste ni računar ni internet. Ipak, polovina roditelja procenjuje da veoma dobro vladaju veštinama korišćenja računara i interneta. Pretpostavljamo da su to oni koji za sebe smatraju da su dobro upoznati sa problemom digitalnog nasilja. Ne treba zanemariti podatak da 72% roditelja ipak želi da se više informiše preko škole o ovom problemu.
Najveći broj dece informisao je svoje roditelje o tome da su bili uznemiravani putem SMS poruka i telefonskih poziva.
Po mišljenju 85% ispitanih roditelja, škola bi trebalo da uvede jasnija pravila korišćenja interneta i mobilnog telefona. Dve trećine roditelja smatra da škola treba da pruži podršku učenicima u slučaju digitalnog nasilja, čak i kada se ono ne desi u školi. Skoro svi ispitani roditelji (92%) mišljenja su da bi škola trebalo da upozna roditelje sa stepenom prisustva digitalnog nasilja i merama zaštite. Petina smatra da je škola potpuno nemoćna da se nosi sa problemom digitalnog nasilja. Međutim, dve trećine roditelja smatraju da sama škola ne može mnogo da učini i da je najvažnija uloga roditelja.

O autoru
TajmLajn