Ponovo radi akcelerator
CERN) proteklog vikenda nije bilo mnogo prilike za odmor. Nakon remonta koji je trajao dve godine, u nedeljno jutro, 5. aprila, timovi naučnika i inžinjera konačno su propustili snopove protona kroz 27 kilometara dugačak tunel Velikog hadronskoh sudarača (LHC – Large Hadron Colider).
Sam remont je predstavljao izuzetno težak i kompleksan zadatak – sređeno je 10 hiljada električnih spojeva između magneta, 18 magneta je potpuno zamenjeno, akcelerator je dopunjen sistemima za magnetnu zaštitu, a unapređeni su i ojačani kriogenički, vakuumski i elektronski sistemi. Uz to su snopovi čestica podešeni tako da proizvode učestalije sudare pošto je vremenski interval slanja paketa protona smanjen sa 50 na 25 nanosekundi.
[caption id="attachment_3753" align="alignleft" width="450"]
Detekcija Higsovog bozona na detektoru ATLAS[/caption]
A kako bi se ogromna količina podataka koji će se u narednom periodu prikupljati iz LHC-a adekvatno prikupila, sačuvala i obradila,pojačan je kapacitet računarske laboratorije za 60.000 novih procesora i 100 petabajta memorijskog prostora – dovoljno da se smesti više od 22 miliona DVD diskova.
Ključna stvar kod pripreme akceleratora za drugu sezonu rada je bilo podizanje energije sudara. U odnosu na prošlu sezonu u kojoj je 2012. godine energija od 6,5 TeV omogućila da se „ulovi“ Higsov bozon, ovog puta će LHC postizati 13 TeV u proton-proton sudarima.
Predviđeno je da se ova energija dostige već do ovog leta što bi fizičarima otvorilo nove mogućnosti za proveru Standardnog modela i onoga što leži iza usvojene teorije i opisa čestica i njihovih interakcija. Na programu druge sezone LHC-a su tako Brut-Englert-Higsov mehanizam (veza između slabe i elektromagnetne sile), tamna materija, antimaterija i kvark-gluon plazma – o ovim temama ćemo više govoriti u narednim člancima.
Nakon paljenja u nedelju iz CERN-a stižu informacije da svi sistemi za sada rade po planu, što je odlična vest nakon problema koji su krajem marta odložili uključivanje akceleratora. Snopovi su u prvom trenutku pušteni sa energijama od 450 GeV i ta cifra će u narednih mesec dana polako da se podiže, dok tehničari budu proveravali sisteme. Ako sve protekne u najboljem redu za mesec dana bi sva četiri velika detektora na akceleratoru – ALICE, ATLAS, CMS i LHCb – mogli da počnu da prikupljaju nove informacije o osnovnom tkanju Univerzuma.]]>