Ekologija
Sada čitate
Promocija monografije „Labudovo okno“
Sadržaji

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu i i Javnim preduzećem Vojvodinašume organizovali su 18. marta 2015. godine promociju monografije „Labudovo okno“ – Edicija „Ramsarska područja Vojvodine“ u amfiteatru Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu.

Labudovo okno nalazi se u jugoistočnom Banatu. Obuhvata područje Dunava i njegova poplavna područja na južnom obodu Panonske nizije. Smešteno je između Deliblatske peščare na severu i Ramskog jezera na jugu. Područje zahvata tok i priobalje Dunava, ade Žilavu i Čibukliju, potopljene meandre Karaša, ušće Nere, Adu Zavojsku, Dunavče i uzan pojas desne obale Dunava.

3-933-800-600-80-wm-right_bottom-100-watermarkpng

Ovo područje je najznačajnije gnezdilište, zimovalište i migratorna stanica barskih ptica u Srbiji. U Labudovom oknu gnezdi se 55 vrsta ptica vodenih staništa, od kojih je većina na listi prirodnih retkosti. Ovde je najvažnije zimovalište na Balkanu za lisastu gusku, sivu gusku, patku dupljašicu, orla belorepana i crnog orla. Takođe, Labudovo okno je najvažnije gnezdilište malog vranca u Srbiji i jedino mesto gnežđenja crnog ibisa. Područje svake godine obezbeđuje opstanak više od 20.000 jedinki ptica močvarica, a tokom migracija, reprodukcije i zimovanja ovde se okuplja se i preko 40.000 jedinki male bele čaplje, riđoglave plovke i belog ronca. U peščarskoj obali Dunava je i najveća evropska kolonija bregunica sa oko 15.000 parova.

5-931-800-600-80-wm-right_bottom-100-watermarkpng

Na promociji je govorio dr Slobodan Puzović, pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, koji je prisutnima obrazložio zašto je ova knjiga spoj čoveka i prirode , a ujedno i priča o očuvanoj prirodi koja je resurs održivog razvoja, o čemu će, smatra Puzović, biti sve više i više reči u budućnosti. Takođe je važno ljudima objasniti da je zaštita prirode u službi ljudi, a ne samo ograničenje korišćenja prirodnih resursa, kako mnogi misle. Svoje izlaganje je završio pričom o fotografijama koje su kako kaže udahnule život knjizi, a većinu fotografija napravio je Geza Farkaš.

Recenzent monografije, dr Biljana Panjković, direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, detaljnije je govorila o samoj knjizi, njenom sadržaju i istakla je da joj je čast i zadovoljstvo što joj je Pokrajinski sekreterijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine poverio ovaj lep zadatak.

111-923-800-600-80-wm-right_bottom-100-watermarkpng

Mr Nikola Stojnić, pomoćnik direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, prisutnima je pokušao da dočara nešto što „nije moguće uslikati, već se mora osetiti„, a to su udari Košave u područiju Labudovog okna, odnosno Deliblatske peščare. To je jedan zanimljiv predeo gde se sustiču i prožimaju voda i pesak, rekao je Stojnić. Kao ornitolog, istakao je značaj ovog područja, koje je najbitnije privremeno stanište ptica selica na Balkanu.

Geza Farkaš je prisutnima ispričao o događajima koji su pratili snimanje fotografija za monografiju – jake udare košave koja je nosila zrnca peska, let ultra-lakom letelicom iz koje je, kako je rekao, „najlepše mogao da snima“, opisao je talase Dunava koji su u tim momentima podsećali na morske, jer samo na tom području u Srbiji se čini da je reka široka „kao more“.

Nakon promocije monografije otvorena je izložba fotografija: „ZEMLjA, VODA, VAZDUH“, autora Geze Farkaša.

Izvori: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i JP Vojvodina šume
Fotografije: Bojana Pivaš

O autoru
TajmLajn