Saopštenje za javnost povodom slučajeva trovanja zaštićenih vrsta
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republie Srbije, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Svetski fond za prirodu upozoravaju na veliku opasnost po živi svet koja nastaje pogrešnom upotrebom ili zloupotrebom pesticida u Srbiji. Predstavnici ovih institucija navode da toksikološke analize uzroka uginuća zaštićenih životinja nađenih na velikom broju lokaliteta od maja 2015. do marta 2016, pokazuju da je uzrok uginuća karbofuran, aktivna supstanca Furadan 35ST, čija upotreba u Srbiji zabranjena od 2014 godine, kada je povučen iz upotrebe i prodaje.
Na osnovu prispelih prijava uginulih jedinki zaštićenih vrsta ptica, stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode upozoravaju da su, i pored zabrane, Furadan 35ST i drugi zabranjeni pesticidi još uvek dostupni na ilegalnom tržištu i očigledno se učestalo koriste.
Zavod je u saradnji sa Pokrajinskom inspekcijom za zaštitu životne sredine, u navedenom periodu, obradio prijave slučajeva trovanja šest strogo zaštićenih i jedne zaštićene vrste vrsta ptice, odnosno 45 jedinki ovih vrsta. S obzirom na njegovu osetljivost, trovanjem pesticidima najviše je bio pogođen orao belorepan, o čemu svedoči 15 uginulih jedinki ove vrste, te mišar (18 jedinki), eja močvarica (7 jedinki), gavran (2 jedinke) i eja livadarka (jedna jedinka). Međutim, iz Zavoda upozoravaju da je stvarni broj žrtava poljoprivredne hemije, a posebno karbofurana, najverovatnije mnogo veći.
Od pet do sada podnetih prijava pravosuđu ovakvog masovnog uništavanja zaštićenih vrsta životinja, dve su odbačene, dve su još uvek u proceduri (policija traži potencijalne osumnjičene), dok je u jednom slučaju javno tužilaštvo podnelo područno nadležnom osnovnom sudu optužni predlog protiv dvojice osumnjičenih.
Najučestalija trovanja ptica grabljivica dešavaju se na poljoprivrdnim, a nešto ređe i u šumskim područjima. Marko Tucakov, ornitolog u ovom Zavodu, navodi da je obrazac trovanja ostao isti kao i u prethodnim godinama: leševi orla belorapana, mišara i eja se redovno pronalaze pored uginulog šakala ili lisice, ili delova tela životinja, na kojima se redovno jasno vide i potvrđuju velike količine pesticida. Šakali i lisice se truju namerno, na za njih postavljenim mamcima, dok se ptice koje se hrane mrtvim životinjama otruju konzumirajući leševe ova dva sisara, ali i na izvoru trovanja. Tucakov, takođe, navodi da su u javnosti, kod korisnika lovišta ali i građana, lisica i šakal prepoznati kao masovne štetočine, zbog čega se masovno ubijaju primenom ovako drastičnih zabranjenih metoda usmrćivanja životinja. U neposrednoj blizini pronađenih leševa uočeno je da su kontrolisana gnezda ovih orlova bila prazna, što ukazuje da su u gnezdima uginuli i mladunci, te je šteta koja je učinjena populaciji ove vrste nesaglediva.
U istom periodu, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode sa spoljnim saradnicima uspeo je da spase i vrati u prirodu samo tri otrovana belorepana. Takođe se, prema rečima Tucakova, beleži i stradanje ždralova, koji se na tek zasejanim njivama hrane ponikom ratarskih kultura čija su semena pre setve tretirana veoma toksičnim pesticidima.
U sprečavanju ovakvih pojava u velikoj meri je uključen i civilni sektor, naročito Svetski fond za prirodu. „Trovanje divljih životinja pesticidima, bilo namerno ili nenamerno, ozbiljan je problem koji na kraju ne ugrožava samo ugrožene vrste životinja, već i ljude. Neodgovornom upotrebom, pesticidi mogu da dospeju do vode ili hrane koju koriste ljudi. Zbog toga je neophodna hitna i koordinisana akcija svih nadležnih institucija, kako bi se suzbile ove pojave“, kaže Duška Dimović, direktorka WWF Programa u Srbiji.
Ministarstvo poljoprvrede i zaštite životne sredine pripremilo je predlog Protokola o postupanju i saradnji organa i organizacija u suzbijanju nelegalnog o ubijanja, zarobljavanja i trgovine divljim vrstama životinja u skladu sa Bernskom konvencijom. Protokolom se utvrđuju ciljevi i aktivnosti koje se realizuju kroz saradnju svih nadležnih organa i organizacija, kao i detaljnije smernice i procedure za postupanje u svakom slučaju nelegalnih aktivnosti. Prvenstveno je važan istražni postupak, izricanje presuda i kontinuirano podizanje javne svesti o ovim pojavama i njihovim posledicama. Nevladine organizacije su naročito prepoznate u oblasti jačanja svesti građana i informisanju.
Državne institucije i stručne organizacije nadležne za zaštitu prirode pohvaljuju sve subjekte zaštite prirode za dosledno prijavljivanje ovih slučajeva. U slučajevima ubijanja zaštićenih i međunarodno ugroženih vrsta životinja, zakonodavni postupak se rešava u saradnji sa nadležnim organima iz oblasti poljoprivrede, zaštite životne sredine, pravosuđa i policije. Ističe se i to da ovako dramatične pojave trovanja potrebno sprečavati svakodnevno u skladu sa svim relevantnim propisima.
- Nije dozvoljeno i strogo je kažnjivo korišćenje preparata Furadan 35ST u bilo koje svrhe. Reč je o zabranjenoj i veoma toksičnoj supstanci koja izaziva velike i teško popravljive štete u životnoj sredini. Pesticide koji su dozvoljeni za upotrebu moguće je koristiti isključivo na način i u koncentracijama koje su navedene u uputstvima za upotrebu.
- Potrebna je stroga kontrola prometa pesticida, te sprečavanje prometa i primene pesticida koji su zabranjeni.
- Potreban je pojačan rad inspekcijskih službi u sektorima lovstva, zaštite prirode, zaštite bilja, kontrole tržišta, kao i stručnih organizacija zaštite prirode, službi čuvara prirode u zaštićenim područjima, poljočuvarskih službi i svih ostalih subjekata zaštite prirode na prijavljivanju slučajeva uginuća divljih životinja.
- Svest o povezanosti intervencija u prirodi i posledica ljudskog delovanja u upravljanju prostorom, posebno kod velike ciljne grupe poljoprivrednih proizvođača i lovaca, neprekidno se mora podizati i jačati.
U periodu 2004-2015. u Vojvodini je, sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, međunarodniim donacijama i sredstvima upravljača zaštićenih područja, namenski postavljeno i opremljeno sedam hranilišta za ptice grabljivice u pet zaštićenih područja, po jedno u Specijalnom rezervatu prirode „Deliblatska peščara“, Predelu izuzetnih odlika „Vršačke planine“, Predelu izuzetnih odlika „Subotička peščara“, Nacionalnom parku „Fruška gora“, i tri u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“ (uz pomoć Svetskog fonda za prirodu).
Na sva ova mesta izneseno je u ovom periodu preko 120 tona zdravstveno bezbedne hrane, leševa domaćih i divljih životinja ili njihovih delova. Zalaganjem upravljača zaštićenih područja i osoba koje su angažovane u nadzoru hranilišta, ona pružaju utočište za veliki broj orlova belorepana u nepovoljnom periodu godine, kada ove ptice ne nalaze dovoljno hrane u prirodi i pribegavaju ishrani leševima.
]]>Slučajevi uginuća zaštićenih životinja prijavljuju se Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije (tel. 011 22 87 691, e-mail: inspekcija@eko.minpolj.gov.rs), Pokrajinskoj inspekciji za zaštitu životne sredine (tel; 021 423 791, e-mail: inspekcija.zastitasredine@vojvodina.gov.rs), Zavodu za zaštitu prirode Srbije (tel: 011 209 38 00, e-mail: beograd@zzps.rs, Odeljenje u Nišu, tel: 018 523 449, e-mail: nis@zzps.rs) ili Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode (021/4896-306, e-mail: novi.sad@pzzp.rs).