Srpski srednjoškolci samostalno pokrenuli sekcije primenjene fizike i elektronike
Sve je počelo u Petnici O Petnici smo već pisali — to je istraživački centar u kojem učenici i studenti dobijaju priliku da se bave naukom kroz seminare, projekte, i druge vrste programa. Između ostalih, u Petnici se organizuje i seminar primenjene fizike i elektronike (PFE). Program seminara je podeljen po modulima na teoretsku nastavu i praktičan rad, i daje priliku učenicima da rade na zanimljivim projektima iz elektronike i robotike. Projekti koje učenici prave tamo pokazali su se i korisnim i poučnim, jer ih kroz praksu uče o važnim idejama iz nauke, inženjerskom razmišljanju, i sagledavanja jednog projekta od početka do kraja. Iako je interesovanje za ovakve programe veliko, Petnica je ograničena brojem učenika koje može da primi. Neki od dugogodišnjih polaznika PFE umesto problema su ovde videli priliku, pa su odlučili da sami prenesu znanje vršnjacima u svojim gradovima.
Kragujevac
Prvi su počeli Kragujevčani, još pre šest godina, pokrenuvši samostalno sekciju u Prvoj kragujevakoj gimnaziji. Sve je ličilo na pravu preduzetničku priču “iz garaže”. Brzo su dobili podršku od škole u vidu slobodne učionice, ali im je nedostajalo svega ostalog. Za bavljenje elektronikom i robotikom potrebno je mnogo opreme i potrošnih materijala koje redovno treba obnavljati ukoliko se konstantno radi na projektima. Kako nisu imali novca, snalazili su se na sve moguće načine — od skupljanja para od svojih džeparaca kako bi se kupila oprema pa sve do vađenja trafoa iz televizora sa smetlišta. Uspeli su da održe sekciju živom prvih par godina svojom upornošću i nekonvencionalnim pristupom, a zanimljivim projektima počeli su da privlače sve više učenika iz godine u godinu. Danas, sekcija je ozbiljna organizacija. Kako kaže Milomir, jedan od učenika koji vode sekciju, interesovanje je sve veće: „U septembru nam se prijavilo preko 100 učenika. Na žalost, nemamo uslove da svim zainteresovanima pružimo šansu da učestvuju, pa smo organizovali selekcioni test. Sada sekciju redovno pohađa oko 30 ljudi, a želja nam je da u idućim godinama stvorimo uslove da svi koje zanima primenjena fizika i elektronika mogu da prisustvuju.“ Sada imaju i jasno definisan plan i program napravljen po uzoru na PFE seminar u Petnici. Ono što rade počelo je da nailazi na prepoznavanje i iz IT industrije, pa je tako nekoliko kragujevačkih IT firmi pomoglo sekciji doniranjem opreme i novca. Među učenicima koji danas vode sekciju ne nalazi se niko iz prvobitne ekipe, a aktivno rade i na obučavanju sledeće generacije kako bi se osigurao rad i u narednim godinama. https://youtu.be/viPibk4JHZsBeograd
Slična sekcija pokrenuta je prošle godine i u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu. Mihailo Grbić, jedan od učenika koji vode sekciju, kaže je ovo drugi pokušaj nečega ovakvog u njihovoj školi: „Sekcija je postojala i pre nekoliko godina, ali tada nije mnogo ljudi čulo za nju. Kada su učenici koji su tada vodili sekciju otišli na fakultet, nije ostao niko ko bi ih nasledio i nastupila je pauza od dve godine. Prošle godine smo ponovo pokrenuli sekciju i radimo na tome da se slična situacija ne ponovi. Ovog puta nas ima više i bolje smo organizovani.“ I u Beogradu postoji interesovanje učenika — početkom godine prijavilo se oko 50 ljudi, a sada njih 30 redovno dolazi na sekciju. „Kada smo počeli bilo nas je manje i više smo se fokusirali na lični rad. Ove godine smo se preorijentisali pre svega na projekte iz elektronike, programiranja, i robotike, a program rada smo uskladili sa Kragujevčanima i Novosađanima.“ kaže Mihailo. Neke od projekata možete videti i na njihovom YouTube kanalu, kao i na zvaničnom sajtu sekcije. https://www.youtube.com/watch?v=wYgkPJ0g0V8Novi Sad
Pre dve godine, sekcija je pokrenuta i u Jovinoj gimnaziji. Filip, koji je pokrenuo sekciju, kaže da mu se svidelo ono što su njegove kolege iz Petnice uradile u Beogradu i Kragujevcu, i da je želeo da pokrene nešto slično i u svojoj školi. „U početku nismo imali ništa od opreme, pa smo počeli sa projektima iz elektronike, jer oni mogu da se rade i kroz simulacije na računaru.“ Škola je odmah izašala u susret dozvolivši im da koriste jednu učionicu za sekciju. Pored jednog teoretskog predavanja nedeljno, od ove godine uveli su i radionice nakon predavanja na kojima učenici mogu da primene naučeno kroz praktičan rad ili neki mali projekat. Za opremu i elektronske komponente sami skupljaju novac, ali i pored tog ograničenja napravili su do sada neke prilično zanimljive projekte. „Projekti su pre svega hardverske prirode, a ove godine ćemo imati šest glavnih projekata — tri koji su više naučne prirode, i tri koji su čisto inženjerski. Neki od projekata su hardversko ubrzanje kriptografskih algoritama, grafičko iscrtavanje na LED kocki, poređenje laserskog i ultrazvučnog merača brzine, detekcija glasovne komande u realnom vremenu. Popularno je i pravljenje robota, ali to ume da postane skupo i nije ni malo lako za početnike.“ ističe Filip.
Gavrilo Andrić, asistent na programu primenjene fizike i elektronike u Petnici ističe da su projekti na kojima rade ekipe na sekcijama u sva tri grada nešto čime bi se mnogi fakulteti mogli pohvaliti. „Veoma mali broj projekata koje članovi sekcija realizuju imaju kontakta sa školskim gradivom i zanimljivo je koliko đaci srednjih škola izlaze van tih okvira i otkrivaju nove oblasti. Potpuno sami i isključivo jer to vole. Projekti su veoma šareni, tu postoji dosta klasične elektronike, sistema upravljanja, digitalne obrade slike, veštačke inteligencije itd. Verujem da bi se i svaki fakultet pohvalio ovakvim projektima. Pored rada na sekcijskim projektima oni se i međusobno druže, odlaze jedni kod drugih u posete i ja sam povremeno ljut na sebe jer nisam nešto slično pokrenuo dok sam bio đak. Čisto da bih dočarao čime se oni sve bave, na listi realizovanih projekata su robotska šaka kao veštačka proteza, robot koji iscrtava šare na jajetu, 3D skener, stabilizacija loptice na pokretnoj ploči, AM radio prijemnik i još mnogo toga.“
Žele da pomognu i drugim gradovima
Pored usklađivanja plana rada, ovi srednjoškolci uspeli su i da dve godine za redom organizuju takmičenje za učesnike sekcija. Prošle godine su imali lokalna takmičenja u svojim školama, a najbolji su išli u Matematičku gimnaziju na republičko takmičenje na kojem je postojao i teoretski i praktični deo. Taj deo je za sada neformalan, ali planiraju da ga standardizuju i možda čak učine otvorenim za učešće i za učenike koji nisu članovi sekcija. Pored toga, zajedno su nastupili i na Festivalu nauke prošlog decembra gde su izložili neke od najzanimljivijih projekata. Spomenuli su nam i još neke gradove u kojima je bilo pokušaja da se pokrene slična priča, nažalost uglavnom bez mnogo uspeha. Problemi su svuda slični — odsustvo razumevanja i podrške škole, nedostatak sredstava, odsustvo dobre organizacije. Ipak, svi učenici sa kojima smo razgovarali kažu da bi bili voljni da makar davanjem saveta i deljenjem iskustava pomognu vršnjacima iz drugih gradova da pokrenu nešto slično u svojim školama. Veruju da bi svi koje interesuju primenjena fizika, elektronika, robotika, i slične oblasti trebalo da dobiju šansu da nauče nešto na te teme i rade na zanimljvim projektima. Članak je, uz manje izmene, preuzet sa sajta Startit.]]>
Previous Article