11. februar: Servisiranje teleskopa Habl
Hubble Space Telescope). Ali eto, nakon serije svim mogućih peripetija Habl je doživeo da mu ove godine slavimo još jedan rođendan.
Prvi predlog da se uopšte napravi svemirski teleskop pojavio se davne 1923. u vreme kada ljudska rasa još nije imala ni čime da ga podigne u orbitu. Ali već tada je naučnicima bilo jasno da je jedini način da se izbegnu svi izazovi koje Zemljina atmosfera postavlja pred posmatrače svemira je da se teleskop podigne iznad nje. Kada je tehnologija konačno sazrela šezdesetih godina i kada su ljudi počeli da osvajaju nove granice NASA je počela sa ozbiljnim planiranjem projekta velikog svemirskog teleskopa.
[caption id="attachment_2878" align="aligncenter" width="1024"]
Verovatno najpoznatiji snimak Habla, tzv. Stubovi stvaranja – oblaci gasa i prašine u nebuli Orao iz kojih se rađa nova zvezda[/caption]
Prvobitno se, 1968. godine, razmatralo postavljanje reflektorskog teleskopa prečnika 3 metra najkasnije do 1979. Ipak, projekat Habl, koji je ime dobio po čuvenom američkom astronomu Edvinu Hablu (Edwin Hubble), zvanično je pokrenut 1970. godine, a za godinu lansiranja je predložena 1983. Serija tehničkih problema, višestruko probijanje budžeta i katastrofa koja se desila sa spejs šatlom Čelendžer (Challenger) u januaru 1986. doveli su do toga da Habl poleti u svemir tek 1990. godine.
Šatl Diskaveri (Discovery) je 24. aprila uspešno poneo svemirski teleskop u orbitu, ali to na žalost nije bio kraj problemima. Ubrzo po postavljanju Habla u orbitu i pristizanja prvih snimaka astronomi su shvatili da postoji ozbiljan problem sa optičkim sistemom i da teleskop ne uspeva da postigne očekivanu oštrinu na snimcima. Kako se ispostavilo, naizgled mala greška prilikom brušenja glavnog ogledala (greška veličine 2,2 mikrometra) rezultovala je katastrofalnom sfernom aberacijom.
[caption id="attachment_2880" align="aligncenter" width="684"]
Servisiranje teleskopa Habl tokom misije STS-82[/caption]
Optički sistem je sređen prvom servisnom misijom 1993., a nakon toga su odrađene još tri misije tokom kojih je Habl popravljan i nadograđivan novim sistemima. Peta misija je prvobitno bila otkazana zbog nesreće sa šatlom Kolumbija (Columbia) u februaru 2003. Ipak, nakon velike javne diskusije bilo je odlučeno da se obavi i ta još jedna, poslednja, servisna misija 2009. godine kojom je dodatno unapređena funkcionalnost teleskopa i kvalitet snimaka. Habl tako i danas uspešno radi, a predviđa se da će biti operativan do 2020. Do tada bi trebalo da ga nasledi svemirski teleskop Džejms Veb (James Webb Space Telescope – JWST) čije je lansiranje planirano za 2018. – mada je prvobitno to bilo planirano za 2011., a u međuvremenu je budžet povećan za četiri puta u odnosu na planirani, pa je čak u jednom trenutku ceo projekat i nakratko otkazan.
I na kraju da pomenemo ono zbog čega Habl povezujemo sa današnjim datumom. Naime, 11. februara 1997. lansiran je šatl Diskaveri (Discovery) na misiji STS-82. To je bila druga po redu servisna misija na Hablu, a tokom rekordnih pet aktivnosti u otvorenom svemiru (ili kako ih u NASA-i zovu Extravehicular Activity – EVA) astronauti su koristeći preko 150 komada alata i dodatne opreme obavili seriju popravki na teleskopu. Tom prilikom su umesto dva starija instrumenta posetavljeni spektrograf (Space Telescope Imaging Spectrograph – STIS) i kamera za blisko infracrveno zračenje i više-objektni spektrometar (Near Infrared Camera and Multi-Object Spectrometar), kao i još nekoliko dodatnih instrumenata, kamera i senzora.]]>