Vremeplov
Sada čitate
5. februar: Mariner 10
Sadržaji

Na današnji dan pre 43 godine američka svemirska sonda Mariner 10 poslala je na Zemlju prve bliske snimke Venere i njenjih oblaka. Iako je sonda prošla na „samo“ 5768 kilometara od površine planete i mada su snimci bili značajni za dalja proučavanja nisu bili i glavni zadatak Marinera 10.

Mariner 10 - Venera

Mariner 10 – snimak Venere

 

U suštini ovi snimici su bili tek uzgredna posledica toga što je po prvi put za let kroz svemir upotrebljen efekat takozvane gravitacione praćke. Naime, krajnji cilj robotske sonde bila je planeta Merkur, a Venera, odnosno njeno gravitaciono polje, upotrebljena je kako bi se Mariner ubrzao na svom putu u dubinu Sunčevog sistema.

Mariner 10 - prikaz gravitacione praćke

Mariner 10 – prikaz gravitacione praćke

Iako je prošao relativno blizu Venere nije uspeo da snimi samu površinu planete, tako da su snimci Marinera 10 potvrdili da je ona potpuno prekrivena gustom atmosferom sastavljenom od smrtonosne mešavine ugljen-dioksida i sumporne kiseline. Površinu planete, koja se zbog efekta staklene bašte zagreva do skoro 500 stepeni Celzijusa, snimila je 22. oktobra 1975. sovjetska sonda Venera 9 koja je uspela da probije oblake, sleti na površinu i nakratko pošalje signal na Zemlju.

Mariner 10 - površina Merkura

Mariner 10 – površina Merkura

Što se tiče Marinera 10, on je uspešno stigao do svog cilja i poslao dragocene podatke o Merkuru – njegovoj atmosferi, površini i ostalim karakteristikama. Bila je to i poslednja misija u okviru programa Mariner, a planirane sonde broj 11 i 12 su „prekomandovane“ u znameniti program Vojadžer (Voyager) i dobile su oznake 1 i 2. Ali to je već neka druga priča.