Elektronske tetovaže u medicinskoj primeni
Takozvana „epidermalna elektronika“ demonstrirana je ranije u istraživanju laboratorije koju vodi Džon Rodžers (John Rogers), naučnik koji se bavi materijalima na Univerzitetu Ilinois u Urbana-Šampanji (University of Illinois at Urbana-Champaign). Taj uređaj se sastojao od ultratankih elektroda, elektronike, senzora, bežičnog napajanja i komunikacionog sistema i u teoriji je mogao da se postavi na kožu, i zatim da snima i šalje elektrofiziološka merenja za medicinske namene. Rane verzije ove tehnologije bile su dizajnirane tako da se postavljaju na elastične poveze i, kako ističe sam Rodžers „bile su dobre za kancelarijsku upotrebu, ali ako bi ste poželeli da odete na plivanje ili da se istuširate onda ne bi izdržale.“ Sada su Rodžers i njegovi saradnici otkrili način da štampaju elektroniku direktno na kožu čime se dobijaju uređaji koji su izdržljiviji i robustniji.
„Otkrili smo da elastična podrška nije ni potrebna“, objašnjava Rodžers u nedavno objavljenom članku u MIT Technology Review, „već se može koristiti gumeni pečat kako bi se utratanka elektronska mreža postavila direktno na površinu kože.“ Istraživači su takođe otkrili da se mogu upotrebiti i komercijalno dostupni zavoji u spreju kako bi se dodao tanak zaštitni sloj i ceo sistem bolje vezao za kožu.
Isključivanje elastičnog poveza iz cele priče omogućilo je da se debljina uređaja smanji na jednu trećinu čime se njegovo postavljanje na kožu ne razlikuje previše od njene uobičajene teksture i gruboće. Takav uređaj može se nositi i do dve nedelje pre nego što ga oljušti prirodno skidanje starog sloja kože. A tokom te dve nedelje uređaj može da meri različite stvari, kao što je recimo temeperatura, naprezanje, vlažnost kože, dakle sve ono što može koristiti u nadgledanju nečijeg opšteg zdravstvenog stanja. Pomenuta je na početku teksta i mogućnost nadgledanja zarastanja rana što bi lekarima i medicinskim sestrama omogućilo da prikače sistem blizu hirurške rane pre nego što otpuste pacijenta iz bolnice – uređaj bi merio proces zarastanja i slao podatke u zdravstvenu ustanovu tako da bi u slučaju nekog problema reakcija bila daleko brža.
Rodžers ističe da je njegova laboratorija fokusirana na razvoj pogodnijih sistema za bežično napajanje i komunikaciju koji bi bili integrisani u uređaj. On smatra i da bi ova tehnologija mogla da bude komercijalizovana od strane MC10, kompanije čiji je bio suosnivač 2008. Ako sve bude teklo po planu Rodžers smatra da bi za otprilike godinu i po dana kompanija mogla da započne razvoj još sofisticiranijih sistema.
Priredio: Bojan Živojinović]]>