Електронске тетоваже у медицинској примени
Такозвана „епидермална електроника“ демонстрирана је раније у истраживању лабораторије коју води Џон Роџерс (John Rogers), научник који се бави материјалима на Универзитету Илиноис у Урбана-Шампањи (University of Illinois at Urbana-Champaign). Тај уређај се састојао од ултратанких електрода, електронике, сензора, бежичног напајања и комуникационог система и у теорији је могао да се постави на кожу, и затим да снима и шаље електрофизиолошка мерења за медицинске намене. Ране верзије ове технологије биле су дизајниране тако да се постављају на еластичне повезе и, како истиче сам Роџерс „биле су добре за канцеларијску употребу, али ако би сте пожелели да одете на пливање или да се истуширате онда не би издржале.“ Сада су Роџерс и његови сарадници открили начин да штампају електронику директно на кожу чиме се добијају уређаји који су издржљивији и робустнији.
„Открили смо да еластична подршка није ни потребна“, објашњава Роџерс у недавно објављеном чланку у MIT Technology Review, „већ се може користити гумени печат како би се утратанка електронска мрежа поставила директно на површину коже.“ Истраживачи су такође открили да се могу употребити и комерцијално доступни завоји у спреју како би се додао танак заштитни слој и цео систем боље везао за кожу.
Искључивање еластичног повеза из целе приче омогућило је да се дебљина уређаја смањи на једну трећину чиме се његово постављање на кожу не разликује превише од њене уобичајене текстуре и грубоће. Такав уређај може се носити и до две недеље пре него што га ољушти природно скидање старог слоја коже. А током те две недеље уређај може да мери различите ствари, као што је рецимо темепература, напрезање, влажност коже, дакле све оно што може користити у надгледању нечијег општег здравственог стања. Поменута је на почетку текста и могућност надгледања зарастања рана што би лекарима и медицинским сестрама омогућило да прикаче систем близу хируршке ране пре него што отпусте пацијента из болнице – уређај би мерио процес зарастања и слао податке у здравствену установу тако да би у случају неког проблема реакција била далеко бржа.
Роџерс истиче да је његова лабораторија фокусирана на развој погоднијих система за бежично напајање и комуникацију који би били интегрисани у уређај. Он сматра и да би ова технологија могла да буде комерцијализована од стране MC10, компаније чији је био суоснивач 2008. Ако све буде текло по плану Роџерс сматра да би за отприлике годину и по дана компанија могла да започне развој још софистициранијих система.
Приредио: Бојан Живојиновић]]>