Sedam "veličanstvenih" sa početka vremena
NASA-inog teleskopa Habl (Hubble Space Telescope) grupa astronoma predvođena Ričardom Elisom (Richard Ellis) sa Kalifornijskog tehnološkog instituta u Pasadeni (California Institute of Technology – Caltech) otkrila je sedam primitivnih galaksija formiranih pre više od 13 milijardi godina – u vreme kada je Univerzum imao manje od 4 procenta svoje sadašnje starosti. Ovo otkriće je rezultat Hablove pretrage dela neba koje se označava kao ultra duboko polje (Ultra Deep Field – UDF) i koje je locirano u sazvežđu Peć (Fornax). Ove godine je sprovedena UDF12 kampanja u okviru koje je istraživački tim koristio Hablovu kameru širokog polja 3 (Wide Field Camera 3 – WFC 3) koja im je omogućila da zavire u svemir dalje nego ikada ranije.
Posmatranja su vršena u opsegu bliskom infracrvenoj svetlosti tokom šest nedelja u avgustu i septembru, a prvi naučni rezultati su počeli da se pojavljuju ovih dana u specijalizovanim glasilima. Najviše uzbuđenja izazvala je sama činjenica da su astronomi uspeli da uhvate ne jednu već čak sedam mladih galaksija čija se starost procenjuje između 360 i 600 miliona godina posle Velikog praska. To je veoma blizu granice od 200 miliona godina za kada se procenjuje da su rođene prve zvezde u Univerzumu. Otkrivene galaksije predstavljaju i prve uočene objekte iz epohe takozvane rejonizacije. U pitanju je period koji je započeo oko 200 miliona godina nakon Velikog praska i trajao narednih 800 miliona godina. Tokom perioda rejonizacije ultraljubičasta svetlost je razbijala atome vodonika na elektrone i protone što je svemir učinilo prozirnim za prolazak svetlosti i omogućilo današnjim astronomima da zavire u prošlost. Naučnici su dugo raspravljali da li su zvezde u ranim galaksijama proizvodile dovoljno radijacije da zagreju „oblak“ vodonika formiran po rođenju svemira. Sada su potvrđene pretpostavke da je proces rejonizacije tekao postupno, tokom više stotina miliona godina kada su se u galaksijama polako stvarale zvezde i osnovni hemijski elementi.
Udaljenosti otkrivenih galaksija (a samim tim i procenjena starost) utvrđene su pažljivim proučavanjem njihovih boja propuštenih kroz set od četiri filtera specifičnih talasnih dužina bliskih infracrvenom opsegu. Pri tome je Elisova ekipa upotrebila do sada najduže ekspozicije na Hablu i do maksimuma iskoristila mogućnosti kamere WFC 3 koja je na svemirski teleskop postavljena 2009. godine.
Time se praktično došlo do granice tehničkih mogućnosti svemirskog teleskopa Habl, ali je to bilo više nego dovoljno da se naslute mogućnosti koje će otvoriti sledeća generacija infracrvenih teleskopa. Da bi zavirili u još dalju prošlost astronomi će morati da vrše posmatranja na talasnim dužinama dužim od onih za koje je sposoban Habl – svetlost iz udaljenih galaksija je zbog širenja svemira toliko izdužena da je dominantno u infracrvenom području. A za posmatranje takve svetlosti biće zadužen svemirski teleskop Džejms Veb (James Web Space Telescope) čije je lansiranje zakazano za 2018. godinu. Pojedini naučnici se nadaju da će im ovaj teleskop omogućiti da konačno zavire u samu kosmičku zoru.
Ako vas zanima više informacija o ovoj temi NASA je pozvala širu javnost da se uključi u webinar pod nazivom „Prvi cenzus galaksija blizu kosmičke zore“ (First Census of Galaxies Near Cosmic Dawn) u okviru kojeg će govoriti vodeći astronomi iz Hablovog UDF12 tima. Oni će diskutovati o tome kako su došli do ovih rezultata, a govoriće i o galaktičkim formacijama u ranom Univerzumu. Učesnici će moći i da pošalju pitanja panelu eksperata, a webinar će biti emitovan u petak, 14. decembra od 1 čas po američkom istočnom vremenu (što, ako sam dobro sračunao, treba da bude 8 sati ujutro po našem lokalnom vremenu). Za učešće na vebinaru posetite HubbleSite kanal na Youtube-u ili Hubble Space Telescope Google+ stranicu.]]>