loading...
Sponser
0 3

Uspon patentnih trolova

Santa Clara Univerity). Suština je da je američki sistem patentiranja, originalno osmišljen tako da se zaštite inovacije, doterao do tačke kada postoje kompanije koje isključivo žive od procenta koji dobijaju na ime patenata koje su kupile i ne bave se apsolutno ničim više. Kako prenosi Rojters (Reuters) veliki porast takvih tužbi mogao bi da pogorša tenzije vezane za patentne slučajeve, ali i da označi prekretnicu u pokušajima da se pokrene reforma sadašnjeg sistema patentiranja koji očigledno više ne funkcioniše kako treba. Kako ističe profesor Čien ove godine (zaključno sa 1. decembrom) oko 61 procenta svih patentnih tužbi činili su slučajevi u kojima su tužitelji bili entiteti koji imaju patentna prava, odnosno pojedinci i kompanije čiji je poslovni model da agresivno i oportunistički sakupljaju patente, umesto da kreiraju sopstvenu tehnologiju (svi oni su popularno nazvani patentni trolovi). Takvih tužbi u prošloj godini bilo je 45 procenata, a pet godina ranije „samo“ 23%. Prema istraživanju Pravne škole Bostonskog univerziteta (Boston University School of Law) patentni sporovi koje su izazvali „patentni trolovi“ koštali su 2011. godine američku softversku i hardversku industriju čak 29 milijardi dolara. Poređenja radi u 2005. patentni sporovi su industriju koštali 6,7 milijardi dolara, a već 2008. ta brojka se udvostručila. Iako na pamet prve padaju kompanije kao što su Apple, Google, Samsung, Nokia, Microsoft, i njihove raznorazne patentne tužbe, predvodnici trenda su kompanije za koje šira javnost nije nikada čula – poseban slučaj predstavlja recimo InterDigital koji je samo ove godine podneo tužbe za 618 patenata vezanih za bežične tehnologije. Ono što u celoj priči posebno zabrinjava jeste podatak iz istraživanja profesora Čiena koji pokazuje da ove tužbe najviše pogađaju nove kompanije, takozvane startapove, koji tek krče svoj put kroz burno tržište. Tako se oko 35 procenata tužbi odnosilo na mlade kompanije koje su od investitora uspele da prikupe između 50 i 100 miliona dolara, dok je oko 20 procenata sporova pokrenuto protiv kompanija sa investicijama u iznosu od 20 do 50 miliona dolara. Treba imati u vidu i da brojne patentne odštete nikada i ne dospeju do suda već se reše ranijim dogovorom, a profesor Čien procenjuje da je odnos zahteva za odštetom prema tužbama između 100:1 i 307:1. Iako ih mnogi vide kao „trolove“ brojni patentni tužitelji koji ništa ne proizvode ili ne razvijaju sopstvenu tehnologiju o sebi imaju dosta lepšu sliku. Neki od njih u stvari rade kao zastupnici za pronalazače, pa i istraživače sa univerziteta koji veoma često ne mogu da priušte sebi patentiranje svojih izuma, s obzirom da je to postalo izuzetno komplikovano i skupo. Pravnici iz bostonske Pravne škole smatraju da se to stanje mora što pre promeniti. Pre svega je potrebna veća transparentnost patentnog sistema, dok bi sa druge strane sudovi morali da rigoroznije nadgledaju naknade za patentna kršenja kako bi se osiguralo da su te naknade adekvatne vrednosti patentnih tehnologija. Oni su istakli da su neophodne suštinske reforme kako bi se sprečila eskalacija neozbiljnih tužbi. Ono što je posebno apsurdno u celoj priči su mnogobrojni patentni zahtevi (prevashodno vezani za softver) koji su pokrenuti od strane čak i veoma poznatih kompanija, a odnose se na očigledne ideje koje bi svakom mogle da padnu na pamet ili se već uveliko koriste. Tu su posebo upečatljivi patenti na rezultate pretraživanje bazirane na broju klikova, patent na veb sajt, hiperlink, okretanje virtuelne stranice… Ako vas zanimaju detalji vezani za te slučajeve preporučujem stranicu na sajtu Scriptrol. Zanimljiv je i slučaj Dru Kurtisa (Drew Curtis), osnivača sajta FARK.com,  koji je na TED Talk konferenciji u Long Biču, u martu ove godine, podelio svoje zanimljivo iskustvo kada je bio tužen za povredu patenta koji se odnosi na „kreiranje i distribuciju novosti putem elektronske pošte“. [iframe src=“http://embed.ted.com/talks/drew_curtis_how_i_beat_a_patent_troll.html“ width=“560″ height=“315″ frameborder=“0″ scrolling=“no“ webkitAllowFullScreen mozallowfullscreen allowFullScreen></iframe] Kako je istakao Kurtis „patentni trolovi dovešće do potpune blokade inovacija“. A što je najgore velike kompanije, posebno one iz domena visoko-tehnološke industrije počinju da koriste svoj arsenal patenata (originalno sakupljen za navodne odbrambene potrebe) kao oružje u međusobnoj borbi. „Rat je već počeo“ upozorio je Kurtis uz ilustraciju na kojoj se može videti kako izgleda šema patentnih slučajeva u industriji pametnih telefona (slika ispod). Priredio: Bojan Živojinović]]>