Još jedna godina prođe…
Ipak neću ovde o tome. Ova priča će biti mali podsetnik na to šta nam je donela 2012. u smislu nekih pametnijih stvari, pre svega u sferi nauke. U tom pogledu prošla godina je bila plodna kao malo koja u zadnjih par decenija, a posebno je bilo zanimljivo videti buđenje zainteresovanosti kod šire javnosti za naučna istraživanja. Možda ta zainteresovanost nije bila uvek potkovana adekvatnim informacijama iz sredstava javnog (dez)informisanja, ali napredak je bio evidentan. Najveću pažnju privukli su NASA-in rover Radoznalost (Curiosity) i njegovo spektakularno spuštanje na Mars, eksperimentalno dokazivanje Higsovog bozona u CERN-u, kao i skok Feliksa Baumgartnera (Felix Baumgartner) sa visine od 39 kilometara ili sa ivice svemira, kako je popularno okarakterisana njegova avantura kojom je pomerio granice onoga što se karakteriše maksimumom ljudske izdržljivosti.
Od strane Ujedinjenih nacija 2012. je proglašena za godinu „Održive energije za sve“ kako bi se podigla svest o efikasnijoj upotrebi energije i većem korišćenju obnovljivih izvora energije. 2012. bila je i godina u kojoj je jedan veliki naučnik konačno (i nažalost posthumno) prepoznat po svom doprinosu ljudskoj zajednici. 23. juna obeleženo je 100 godina od ređenja Alana Tjuringa (Alan Turing) čoveka koji je svojim radom dao ogroman doprinos razvoju računara, veštačke inteligencije i kibernetike, što je prošle godine prepoznato i priznanjem celokupne naučne zajednice (koje je propraćeno i izvinjenjem britanskih vlasti za diskriminaciju koju je ovaj naučnih doživeo). Tjuring je bio ekscentrični matematički genije i jedan od najvećih umova savremenog doba, ali su ga savremenici „žigosali“ zbog toga što je bio homoseksualac, prognali ga iz nauke i kaznili hemijskom kastracijom. Život je okončao u 42. godini tako što je izvršio samoubistvo zagrizavši jabuku u koju je prethodno ubrizgao cijanid.
U našoj zemlji 2012. je bila godina u kojoj ste sa jedne strane imali priče o novim vidovima raspada obrazovnog sistema i ponovo aktuelizovan odliv mozgova, a sa druge strane iznenađujuće brojne skupove posvećene popularizaciji nauke. U centru pažnje su bile manifestacije organizovane u Beogradu, ali se „virus“ nauke proširio na celu zemlju i brojne škole su sa puno entuzijazma organizovale mini festivale nauke. Dugoročno gledano najjači utisak ostavili su događaji organizovani u zgradi bivše robne kuće Beograd, na početku Knez Mihailove ulice, gde je u nekoliko navrata prodefilovalo više desetina hiljada radoznalaca i to da bi se upoznali sa matematikom, fizikom, robotikom… Sjajno je bilo i na petom izdanju Festivala nauke koji je tokom četiri dana privukao skoro 30 hiljada posetilaca na četiri lokacije u centru Beograda. Kraj godine posebno je obeležio izlazak srpskog izdanja časopisa Popular Science (moram priznati da sam bio prvo zbunjen, a onda potpuno oduševljen kada sam ga ugledao na kiosku u decembru), a nadam se da će kada neko nekada bude pravio osvrt na događaje iz 2012. pomenuti i da je to bila godina kada je počeo da živi TajmLajn.
Uprkos svemu bila je to dobra godina za nauku, pa smo iz 2012. izašli sa „probuđenim“ očekivanjima. Da li će godina u koju smo zakoračili ispuniti očekivanja ostaje nam da vidimo. TajmLajn je tu da isprati dešavanja, tako da vas pozivam da pratite ove stranice i u 2013.
Bojan Živojinović
]]>